U selu Veliko Rudare, nedaleko od Zvečana, danas je proslavljena seoska slava – molitva, koja se duže od 130 godina obeležava svake godine poslednjeg petka pred praznik Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja.
Ovaj dan se za seosku slavu “odabrao sam”, kako meštani kažu, još 1891. godine, jer je selo, tri godine zaredom, na ovaj isti dan zahvatao veliki požar. Želeći da umilostive nebo, pribojavajući se nove pošasti, oni su počeli da se svakog petka pred Usekovanje, okupljaju u naročitoj molitvi. Od tada do danas, ne propuštaju da se ovim povodom sastanu, pomole, prođu u litiji oko njihove Crkvine i provesele. Od kako se počelo sa ovom praksom, u selu požara nije bilo.
Protojerej stavrofor Bogomir Stević čestitajući meštanima slavu, priča o tome koliko je veliki blagoslov imati bogomolju kakva je crkva posvećena sećanju na stradanje Svetog Jovana, svetitelja koji i sam štiti selo od stradanja.
” Da Gospod bude na pomoć vama i Sveti Jovan da vas sačuva svih nevolja i svih stradanja u ovom vremenu u kojem živimo, znamo da postoji mnogo stradanja za srpski narod ali se mi molimo, kao crkva i ja kao crkvenik, da ostanete u ljubavi, slozi, da jedan drugome opraštate i da budemo ljudi, kao što je govorio naš Sveti patrijarh Pavle” poručio je otac Bogomir.
Podseća da su narodu sada smirenost i strpljenje u veri najbitniji, kako bi sačuvali ove i sve buduće generacije.
“Ako ostanemo u crkvi sa Bogom, on je uvek tu da nam pomogne i da iz teških vremena, izađemo kao pobednici” dodao je otac Bogomir.
I ove godine, meštani se prisećaju da je do 1999. godine, “molitva” u Rudaru okupljala veliki broj ljudi na poselu. Danas ih je znatno manje, ali dok ih bude, pamtiće se lokalna istorija i milost Svetog Jovana.
Crkva posvećena Usekovanju glave Svetog Jovana Krstitelja obnovljena je i u potpunosti duhovno zaživela zahvaljujući angažovanju i trudu vernog naroda ovog kraja.
Na praznik Usekovanja, 11. septembra, u ovoj svetinji biće služena liturgija sa početkom u 8h.
Ovaj dan prate živopisni, lepi narodni običaji. Specifičnost rudaračke “molitve” leži u tome što kada krenu “na Crkvinu“, domaćini sa sobom iz svog doma ponesu poslužavnik okićen cvećem, i na njemu malo brašna. Ponekad se tu nađe i ulje ili so. Odnose se nazad u domove i koriste u veri da će porodica cele godine biti zdrava i napredna.
Nakon što obave sve crkvene obrede, meštani se okupljaju za raskošnom trpezom, koja je obavezno u potpunosti posna.
