Semir Gicić iz Novog Pazara sinoć je, kroz svoju monokomediju „Beskompromisni Stand Up Show“, publici u Kosovskoj Mitrovici doneo mnogo smeha – ali i preispitivanja.

U svom prepoznatljivom stilu, pred publikom koja je do poslednjeg mesta ispunila salu Studentskog kluba, Gicić je razmatrao svakodnevne, ali često apsurdne situacije.

Semir poštuje svačije pravo da radi šta hoće, veruje u šta hoće i izjašnjava se kako hoće – nacionalno, verski, seksualno – sve dok time ne ugrožava druge.

Ipak, postoje stvari koje ne razume, poput „malih balkanskih misterija“ koje voli da analizira.

Tako se, na primer, pita – kako neko može da stavi majonez na picu? Ne razume ni tigraste helanke, čupave papuče, zimske rukavice bez prstiju, ni ljubitelje saune: „Kako neko može dobrovoljno da ide u ‘aktivni vulkan’?“ – pita Gicić.

Ni Crvenkapu ne vidi onako kako je većina zamišlja. „Vuk bi i dan-danas bio živ da se ona nije pojavila.“

Izdvojio je i čitav niz apsurda iz svakodnevice, poput toga da izvod iz matične knjige rođenih važi samo šest meseci: „Šta može da se promeni za to vreme?“ – pita se.

Misterija mu je i kako balkanski očevi ćerke često oslovljavaju sa „sine“, a sinove sa „majmune“.

Spoznao je i kako smo naučili da pišemo „ne znam“ spojeno – zahvaljujući SMS porukama koje su nekada koštale tri dinara. „Štedelo se na interpunkciji, pa i na razmaku, da ne bi poruka prešla u drugu.“

O „balkanskim misterijama“

Za njega „balkanske misterije“ imaju i pozitivnu i negativnu stranu.

„One što su pozitivne, nas negde promovišu u svetu i pomažu nam da se mi kao Balkanci uvek snađemo“, kaže Gicić.

Dodaje da su ljudi sa Balkana često vešti u različitim poslovima i snalažljivi u svakodnevnim situacijama.

„Balkanac kad ode u Ameriku, Evropu, on zna sedam poslova – kad vozi kamion, on zna i da ga popravi, i zna šta mu fali, i zna da stane.“

Osvrnuo se i na negativne strane balkanskog mentaliteta, poput predrasuda koje nas često vraćaju unazad.

„Mi kao da živimo deža vu. Znači uvek, taman krenemo malo da živnemo, prosperitet… ne, opet udarimo maljem po glavi i vraćamo se opet ispočetka, iz ruševina pravimo ništa“, primećuje Gicić.

Ukazuje i na određene balkanske kontradiktornosti.

„Mi Balkanci smo ovakvi, onakvi, ali po tome smo prepoznatljivi – ljudi iz Evrope dolaze kod nas da mogu da se vesele, da puše gde hoće, da se zezaju. I sad mi kažemo ‘to je dobro’. Pa nije baš dobro. Znači da je kod nas ono kao Indija – može se raditi šta hoće. S druge strane, opet smo neko mesto gde ljudi stvarno mogu dobro da se zabavljaju, da dobro jedu, kvalitetno da se našale, i da za to nema posledica.“

Ipak, u njegovom komadu ne preovlađuju „balkanske negativnosti“, već publiku navodi da se nasmeje i zamisli u isto vreme.

„Volim da ih nekako indirektno vratim na to šta nije dobro, ali to je moje mišljenje. Nisam ja Mesija. Ja sam samo tu da ih nasmejem, ali da opet to ne bude prazna šala, nego kad odu kod kuće da kažu: ‘U pravu je. Ono kad je rekao prepoznao sam. Ne treba ni ja…’ To je nešto što volim da analiziram.“

O bes(kompromisnom) humoru

Pitali smo ga i o izazovima koje nosi beskompromisni nastup pred publikom. Kaže da u današnjem društvu nije lako govoriti istinu i iznositi konkretne probleme.

„Mi generalno pravimo kompromise – i u poslu i bilo čemu, uvek praviš kompromis da ne prođeš loše. Recimo, mnoge javne ličnosti će govoriti ono što narod voli da čuje. Retki su oni koji govore šta je problem konkretan, jer onda se većina neće složiti sa tobom, i onda s te strane zašto da gubiš deo publike. Mnoge javne ličnosti, kao i političari, uvek gledaju šta narod najviše voli, i narod miran, kaže ‘on je super, on govori ispravno’, a ne znači da je to tačno kad većina voli“, ukazuje Gicić.

Mišljenja je da je teže napraviti humor bez kompromisa sa publikom.

„Ja volim da govorim beskompromisno, a ljudi često kažu: ‘Ti ne psuješ.’ Ja im odgovorim: ‘Upravo zato, jer ljudi očekuju psovke.’ Mnogo je teže napraviti humor koji ne pravi kompromis sa publikom“, smatra Semir.

O cenzuri i autocenzuri: „Postoje, ali poštujem granice“

Govoreći o autocenzuri, Semir kaže da u svojim komadima uvek pokušava da da svoj lični pečat, ali se ipak trudi da poštuje granice koje nisu samo profesionalne, već i ljudske.

„Nikad ne psujem Boga. Nisam neki vernik, ali recimo nikad ne bogohulim, iz poštovanja prema ljudima koji su verujući i imaju svoje svetinje.“

Sa cenzurom se suočava i to nije nešto novo u njegovoj karijeri.

„Cenzura je tu. Često mi kažu: ‘Molim vas, izbacite ovaj deo’, ali to nije ništa novo. Ja već 20 godina živim sa tim“, iskren je ovaj komičar.

Pojašnjava da ponekad uvaži te sugestije, ali nije uvek spreman da se povinuje.

„Nekad poštujem, nekad i ne odem kad me zamole, a nekad neka mesta nemaju ni potrebe. Zašto stavljati prst u oko bez veze, kad je atmosfera dobra“, konstatuje.

Prema njegovim rečima, u komedijama reći istinu na jedan dobar način je umetnost.

„Ali da ljude puno ne povredite, da ih otreznite, i da odu nasmejani i da pogodite u centar“, zaključuje Semir Gicić.

Na čemu Semir trenutno radi?

Semir Gicić je trenutno angažovan na nekoliko projekata, među kojima se izdvaja serija „Hotel“ koja uskoro treba da se pojavi na Prvoj, u kojoj Nikola Đuričko igra glavnu ulogu, dok Semir tumači lik bartendera u hotelu.

Takođe, nastavlja da sa Natašom Aksentijević obilazi region sa predstavom „Večeras smo sami“.

Tu je i „Gola istina“, predstava po njegovom tekstu i režiji.

U planu je i nova monokomedija pod nazivom „Pun mi je kufer“, sa kojom će od oktobra započeti veliku turneju, a Semir se nada da će Mitrovica biti deo nje.

Organizatori događaja su Studentski centar „Priština“ – Kosovska Mitrovica i Studentski parlament.

Izvor: Kontakt plus