Ekipa Radio Goraždevca posetila je selo Mušnikovo, jedno od sela u Sredačkoj župi u kojem danas pretežno živi starije stanovništvo. U planinskom kraju, na pragu zime, život je miran, ali težak – naročito kada padne sneg i sela budu odsečena od većih centara. Ipak, meštani se ne žale, jer kako kažu, zdravstvena zaštita, a to je ono što im je najvažnije, vrlo dobro funcioniše.
Naša ekipa u seoskoj ambulanti nije zatekla doktorku, koja je u tom trenutku bila na terenu. Prošetavši kroz planinsko selo, stigli smo do kuće pacijenta kod koga je doktorka sa svojim tehničarima bila u poseti. Ispred kuće sreli smo komšiju, koji je istakao da je veoma zadovoljan uslugama koje pružaju radnici ambulante u Mušnikovu. Naročito je pohvalno govorio o njihovom odnosu prema njegovom bolesnom komšiji, koga svakodnevno posećuju i pružaju mu pomoć.
“Dolaze non-stop. Evo, kod njega po 4–5 puta dolaze. Sve što je potrebno sami kupe. Što treba: infuzija, lekovi, hrana, sve mu kupe. Mi koji smo ovde smo veoma zadovoljni. Posećujemo se. Prekjuče smo bili do 12 sati kod njega. Medicina ga je vodila u Mitrovicu, oni ga vratili, i mi smo bili ovde do pola jedan”, ispričao je meštanin.
Do prošle godine su u selo dva puta nedeljno dolazili doktori iz Velike Hoče i Orahovca. Sada je tu, više od godinu dana doktorka Anesa Dani iz Gornjeg Ljubinja. Ona pored Mušnikova, sa svojim tehničarima obilazi i lokalna sela, gde i pored teških terenskih uslova, naročito zimi, pruža zdravstvene usluge koliko god je u mogućnosti.
“Pa vidite, ja sam ovde već godinu dana. Uglavnom su stari pacijenti. To su hronični bolesnici, ovde je pretežno gerijatrija. Uslovi su nam otežani. Kao što ste videli, sad dolazimo iz kućne posete. Pacijent nepokretan, otežano se kreće. Dajemo infuzije, idemo terenski. Malo je za mene nepristupačan teren, ali šta da radimo, moramo da pomažemo. Ja sa svojim tehničarima obilazim sve okolo. Svi su uglavnom udaljeni. Da li iz ovog sela, da li iz nekog susednog , 10, 12, 15 kilometara, koliko god treba, obilazimo”, ispričala je doktorka.
Pored terenskog rada, pacijenti redovno dolaze u seosku ambulantu gde često budu i po čitavo radno vreme. Kako ističe, najvažnije je saslušati pacijenta.
“Ljudi dolaze ovde svakodnevno. Naravno, i mladi i stari, kako god. Normalno – pregledamo pacijenta. Saslušamo. Ono što nam je najbitnije jeste da saslušamo, jer je slušanje pacijenta, u stvari, pola dijagnoze. Dolaze, dolaze…Pišemo potvrde o smrti, o rođenju, o pregledima, odavanju ampulirane terapije, lekova. Evo, ovakvi stari pacijenti bukvalno borave više ovde nego kod kuće. Od početka radnog vremena do kraja. Tako im dajemo lekove. Ukoliko nismo u mogućnosti u tom trenutku da odemo kući da ih posetimo, onda oni borave ovde, prime ampuliranu terapiju; dajemo lekove na pola sata, na sat vremena, kako im je prepisano. Do tri sata. Onda mi odlazimo, pa i oni odlaze” objasnila je doktorka Anesa u razgovoru za naš radio.
Pored radnog vremena, doktorka ističe da pacijenti imaju njen broj telefona i da je redovno zovu a ona se odaziva na pozive i pomaže koliko je u tom trenutku u mogućnosti. Na teren kaže, često izlazi i van radnog vremena.
“Svakako, meštani, ne samo odavde, nego i svi iz okoline imaju moj broj telefona, imaju broj dežurnog tehničara. Oni zovu, mi se pojavimo, damo terenski šta treba. Ukoliko je nešto hitno, što zahteva transport, dolazi sanitecko vozilo iz Velike Hoče, pa ih dalje transportujemo. Ali uvek izlazimo, koje god vreme da bude, danju ili noću, van radnog vremena, nije bitno”, kazala je doktorka.
Ona je dodala, da u sredini u kojoj ona i njene kolege rade, ljudi koji dolaze u seosku ambulantu nisu samo obični pacijenti već postaju i prijatelji sa kojima ponekad i čitavo radno vreme provede u razgovoru.
Među stanovnicima koje redovno koriste zdravstvene usluge u seoskoj ambulanti su i dve starije žene iz Mušnikova. One su takođe veoma pohvalno govorile o zdravstvenoj zaštiti u selu. Usluga je kažu mnogo dobra.
“Mnogo, mnogo dobra. I doktorka obilazi, ako treba infuzija, ako treba sve. I medicinska sestra. Svi su dobri, stvarno. Nemamo se na šta žaliti”, kazala je jedna baka.
“Mnogo smo zadovoljni. Mnogo, ne malo. Prezadovoljni smo. Usluga je samo takva. Nemamo reči da kažemo”, dodala je druga.
Ukoliko u seoskoj ambulanti pacijenti ne mogu da dobiju adekvatnu terapiju, doktorka poziva sanitetsko vozilo iz Velike Hoče koje pacijente transportuje dalje, najčešće do Kosovske Mitrovice ili Lapljeg Sela.
Brdsko-planinski teren od petnaestak kilometara koji obuhvata više sela Sredačke Župe, često je nepristupačan, zimi i jedva prohodan. Do nekih pacijenata je jako teško doći. Međutim, zdravstveni radnici ambulante u Mušnikovu, ulažu svoj trud i svaki atom snage kako bi pružili zdravstvenu pomoć svakome kome je potrebna.
