U crkvi Svete Petke u Lapljem Selu služen je parastos za 12 poginulih u bombaškom napadu pre 25 godina na autobus Niš ekspresa u selu Livadice kod Podujeva. Potom je odata pošta jednoj od ubijenih – meštanki Mirjani Dragović.
Preživeli u napadu, porodice stradalih i prijatelji okupili su se i ove godine u crkvi Svete Petke u Lapljem Selu, gde je u čast poginulih služen parastos. Jedna od preživelih, tada teško povređena Jelena Dragović, izgubila je mlađu sestru Mirjanu. Ona i njena porodica već 25 godina čekaju istinu i pravdu.
„Ne živimo mi u nekoj iluziji, ni kao porodica, čini mi se, ni Srbi sa Kosova, da će nešto ovde da se promeni. Ne verujemo mi u njihovu savest, niti u to da će neka odgovornost da stupi na snagu, pa da će oni za sve ove naše žrtve da nađu krivce ili da donesu pravdu. Ali smo svih ovih godina, znači 25 godina od tada, živeli sa nadom da će ovde uvek biti ljudi koji će moći da ih pomenu, koji će da upale sveću za njihovu dušu, da će u ovoj crkvi Svete Petke u Lapljem Selu da se drži pomen, jer nam je to jedino što nam je, očigledno, ostalo“, kaže Jelena.
Osvrnuvši se na ono što se dešava srpskom stanovništvu na Kosovu, Jelena strahuje da jednog dana neće imati ko da stradalima upali sveće.
„Sada se, čini mi se, posle 25 godina, prvi put budim sa nekim strahom da će nas biti sve manje i da su njihovi pritisci na naš narod ovde sve veći i da nam se ostavlja sve manje prostora za život ovde. I samo me plaši ta činjenica da neće imati ko da upali sveću i da neće imati ko da održi pomen onima koji su dali svoje živote. I toga se trenutno najviše plašim. Njihovu pravdu ne očekujem, ali Božja je uvek tu“, kaže ona.
U jednom od autobusa koji su prevozili putnike iz Niša do Gračanice toga dana bila je i Gordana Đorić. Kaže da su i sećanje i bol veoma sveži uprkos tolikom protoku vremena.
„Mislili smo da će vreme učiniti da se neke stvari zaborave, da izblede, ali, nažalost, posle 25 godina, dovoljno je samo da zatvorim oči i jasne su mi slike tih događaja i tog dana. Možda bi bilo lakše da sam bila toliko povređena da sam bila u nesvesti, da ne vidim svo ono zlo koje sam videla tog dana, ali, nažalost, bila sam svesna i videla sam svu našu tragediju. Ne mogu da razumem da je neko bio toliko veliko zlo da postavi taj eksploziv i ubije 12 nedužnih naših ljudi“, kaže Gordana.
Na bol dodatno utiče i činjenica da počinioci ovog napada nisu kažnjeni. Jedini osumnjičeni, Fljorim Ejupi, oslobođen je optužbi od strane Vrhovnog suda.
„To je posebna priča, to je isto veoma teško. Ali, s obzirom na to da vidimo kakve se sve tragedije događaju, a da niko ne odgovara zbog toga, nadamo se samo u Boga da će ih stići Božja kazna, jer drugo nemamo. Isto tako, ne treba da zaboravimo. Moramo stalno da pričamo o tome“, kaže Đorićeva.
Sećanje na stradale Sunčicu Pejčić, Živanu Tokić, Slobodana Stojanovića, Mirjanu Dragović, Nebojšu, Snežanu i Danila Cokića, te Veljka Stakića, Nenada Stojanovića, Milinka Kragovića, Lazara Milkića i Dragana Vukotića živi zahvaljujući Kulturno-prosvetnoj zajednici, koja svake godine poziva na parastos.
Ratko Popović, pesnik, podseća da su toga dana raseljeni Srbi dolazili na obeležavanje Zadušnica. Toga dana se, kaže, Kosovom širio muk.
„Duše stradalih su se ovde okupile, a mi sa dužnim poštovanjem svake godine dolazimo ovde da im odamo počast i da potražimo pravdu za njih. Mi ćemo se ovde svake godine okupljati; dok nas ima, imaćemo obavezu i znamo da je ovo mesto na kojem možemo da im odamo počast“, kazao je Popović.
Posle parastosa u crkvi, paroh Bojan Krstić služio je pomen Mirjani Dragović, devojci koja je poginula u eksploziji koja se dogodila nakon aktiviranja mine na magistralnom putu u selu Livadice kod Podujeva. Na njenom grobu lokalni predstavnici položili su cveće.
