Polaganjem venaca kod spomenika na Trgu braće Milić, danas će u Kosovskoj Mitrovici biti obeleženo 26 godina od početka NATO bombardovanja tada SR Jugoslavije i odata pošta svim postradalim građanima.
Venci će biti položeni i na na spomen obeležjima žrtvama bombardovanja u dvorištu Doma kulture u Gračanici, u Zvečanu i Leposaviću.
Na današnji dan, pre 26 godine počeli su vazdušni napadi NATO snaga na Saveznu Republiku Jugoslaviju. Za 78 dana bombardovanja poginulo između 1.200 i 2.500 ljudi.
Prvi put u istoriji, odluka o bombardovanju tadašnje SRJ doneta je bez odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Naredbu je tadašnjem komandantu savezničkih snaga, američkom generalu Vesliju Klarku, izdao generalni sekretar NATO-a Havijer Solana.
SRJ je napadnuta pod izgovorom da je krivac za neuspeh pregovora u Rambujeu i Parizu o budućem statusu pokrajine Kosovo i Metohija.
Nakon što je odluku o neprihvatanju stranih trupa potvrdila Skupština Srbije, koja je predložila da snage Ujedinjenih nacija nadgledaju mirovno rešenje sukoba na Kosovu, NATO je 24. marta 1999. u 19.45 započeo vazdušne udare krstarećim raketama i avijacijom, na više područja Srbije i Crne Gore.
Devetnaest zemalja Alijanse počelo je bombardovanje sa brodova u Jadranu, iz četiri vazduhoplovne baze u Italiji, podržane strateškim bombarderima koji su poleteli iz baza u zapadnoj Evropi, a kasnije i iz SAD.
Gađane su, najpre, kasarne i jedinice protivvazdušne odbrane Vojske SRJ, u Batajnici, Mladenovcu, Prištini i na drugim mestima.
Gotovo da nema grada u Srbiji koji se tokom 11 nedelja napada bar nekoliko puta nije našao na meti snaga NATO-a.
Tokom bombardovanja izvršeno je 2.300 vazdušnih udara na 995 objekata širom zemlje, a 1.150 borbenih aviona lansiralo je blizu 420.000 projektila ukupne mase 22.000 tona.
NATO je lansirao 1.300 krstarećih raketa, izručio 37.000 “kasetnih bombi” od kojih je poginulo oko 200 osoba, a ranjeno više stotina i upotrebio zabranjenu municiju sa osiromašenim uranijumom.
Uništena je trećina elektroenergetskog kapaciteta zemlje, bombardovane su dve rafinerije – u Pančevu i Novom Sadu, a snage NATO-a su upotrebile i takozvane grafitne bombe za onesposobljavanje elektroenergetskog sistema.
Procena materijalne štete prouzrokovane na uništenim i oštećenim objektima i infrastrukturi nikada nije zvanično objavljena, a u javnosti su pominjane brojke od nekoliko desetina pa sve do 100 milijardi američkih dolara.
Vojska tadašnje SRJ jednim od svojih najvećih uspeha u odbrani teritorije i građana dveju republika koje su činije tadašnju Jugoslaviju, smatra obaranje američkog lovca-bombardera F-117A, takozvanog “nevidljivog”, kojeg je protivvazdušna odbrana Vojske SRJ srušila 27. marta 1999. godine u atar sremskog sela Buđanovci, što je ocenjeno kao “najveće poniženje ratnog vazduhoplovstva SAD i NATO”.
Poslednje bombe na Srbiju su pale 10. juna 1999. godine ,na područje sela Kokoleč u 13.30, pošto je generalni sekretar NATO-a 10. juna izdao naredbu o prekidu bombardovanja.
Tog dana je Savet bezbednosti UN usvojio Rezoluciju 1244, a u Pokrajinu je upućeno 37.200 vojnika Kfora iz 36 zemalja, sa zadatkom da čuvaju mir, bezbednost i povratak više stotina hiljada albanskih izbeglica dok se ne definiše najširi stepen njene autonomije.
