Najfatalnija posledica bombardovanja je ubistvo grada na Kosovu i Metohiji, istakao je, gostujući u Jutarnjem programu RTV Gračanica, Živojin Rakočević, novinar i književnik.
„Mi danas živimo i razgovaramo u getu. Mi vrlo dobro znamo da je upravo ta bomba označila kraj gradskog života Srba na Kosovu i Metohiji i to prvi put u istoriji. Nikada u istoriji ovog prostora nije bilo gradova bez Srba. Ta bomba koja je pala na današnji dan i te super sile koje su odlučile da mi nemamo pravo na grad i gradski život to je ono što je po njihovom nalogu razdvojilo Srbe i Albance, što ih razdvaja i što će ih posle perioda od 26 godina definitivno razdvojiti“, istakao je Rakočević.
On je naglasio da posle 1999.godine više ništa nije isto, da iako su govorili da je Kosovo jedinstven slučaj, Kosovo se i danas u svetu ponavlja.
„Nestala je struja, nastupila je ta ledena tišina posle koje znate da sledi bomba i samo vidite svetlost koja dolazi iz pravca Grmije, posle nje ide zvuk koji lomi ili trese stakla i čujete taj zvuk stakala. To je bio početak rata posle koga ni za Srbe, ni za Albance, a kako se kasnije ispostavilo, ni za čitav svet više ništa nije isto, jer su rekli, potvrdili, izglasali i posvedočili da je Kosovo Sui generis, da je to jedinstven i neponovljiv slučaj. Kako smo tada videli, kako danas vidimo i živimo, ništa od toga što su rekli, da je to jedinstven slučaj u svetu, nije se obistinilo, jer Kosovo se i danas ponavlja po svetu“, naglasio je Rakočević.
On je istakao da je bilo potpuno jasno da će se bombardovanje dogoditi, da su te noći mnogi čekali da padne prva bomba, ali je bilo nedoumica u vezi trajanja, jer niko nije mislio da može trajati duže od 15 dana.
„Sukobi na Kosovu i Metohiji su trajali godinu dana pre početka bombardovanja. Bilo je potpuno jasno da će se bombardovanje dogoditi jer je u pitanju bila najmoćnija svetska sila, prema onome što smo slušali iz inostranstava i kako smo pratili javno mnjenje zapadnih zemalja, jer kada se dogodio Račak bombe su već bile okačene na avionima i postojao je minimum šanse da te bombe budu skinute sa aviona i da neće biti upotrebljene. To je bio istorijski trenutak nadmoći jedne super sile“, kazao je Rakočević.
24.marta 1999. godine Priština je bila bombardovana u prvih nekoliko minuta početka agresije.
„Nije slučajno što je Priština među prvima bombardovana jer je bilo potrebno ubiti grad, jer ako nekoga želite da uništite u savremenom svetu onda je važno da mu uzmete grad i da mu uništite grad. Priština je tada bila uništena i za Srbe i za Albance, jer u trenutku kada su te bombe pale gotovo istovremeno su iz tog grada u različitim pravcima krenule kolone. Srbi sa iskustvom gotovo jednogodišnjeg sukoba i sa mišljenjem da će u samom gradu nastati pakao i da će se tu voditi borbe, odlaze na neka sigurnija mesta, misleći da su to sigurnija mesta, Albanci takođe traže sigurnija mesta, i Priština postaje sve više pusta“, istakao je Rakočević.
