Do najavljene primene zakona o strancima i vozilima na Kosovu ostalo je manje od 40 dana. Izvršna direktorka Nove društvene inicijative Jovana Radosavljević kaže da će najverovatnije doći do primene od 15. marta, uz mogućnost da se u hodu rešavaju pojedine tehničke poteškoće. Ostaje nejasno kakav će biti status onih koji dolaze iz centralne Srbije, dodaje Radosavljevićeva.
Prema zakonu o strancima, sva lica koja nemaju kosovsko državljanstvo smatraju se strancima i u obavezi su da prijave boravak kosovskoj policiji, dok zakon o vozilima predviđa zabranu upravljanja vozilom na ovlašćenje, ukoliko vozač nema prebivalište u zemlji u kojoj je vozilo registrovano.
Primena prištinskih regulativa više puta je odlagana, ali, kako ocenjuje Radosavljević, trenutno nema realnih naznaka da će doći do novog pomeranja rokova.
„Kako sada stvari stoje, najverovatnije će doći do primene od 15. marta, uz mogućnost da se u hodu rešavaju pojedine tehničke poteškoće“, kaže Radosavljević za RTS.
Ističe da su najviše pogođeni ljudi koji žive na Kosovu, ali nemaju kosovska dokumenta, među kojima su radnici i studenti u okviru srpskog obrazovnog i zdravstvenog sistema. „Ove regulative otvaraju više pitanja nego što daju odgovore, a njihove posledice su dalekosežnije čak i od zabrane upotrebe dinara“, upozorava ona.
Prema njenim rečima, primena zakona mogla bi da ima direktan i negativan uticaj na funkcionisanje zdravstva i obrazovanja u okviru srpskog sistema na Kosovu.
Ona naglašava da bi upravo ova dva sektora, kao poslednji institucionalni oslonci srpske zajednice, mogla biti najviše ugrožena.
Posebna zabrinutost odnosi se na Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, koji nije akreditovan u kosovskom sistemu.
Istovremeno, 15. marta ističe i rok za podnošenje zahteva za verifikaciju diploma stečenih u okviru srpskog obrazovnog sistema, što dodatno komplikuje položaj studenata i zaposlenih.
Postupak prijave boravka na Kosovu formalno je već omogućen, ali ostaje nejasno kako će se primenjivati na radnike i studente koji su angažovani u institucijama koje kosovske vlasti ne priznaju. „Ključno pitanje je da li će ljudi koji rade i studiraju u institucijama srpskog sistema moći da dobiju dozvole za boravak i rad“, ističe Radosavljević.
Prema dosadašnjim najavama, pojedine kategorije bi mogle biti izuzete od primene zakona, poput lica sa srpskim dokumentima na gradove na Kosovu ili onih koji imaju porodične veze u pokrajini.
Međutim, sudbina ljudi koji dolaze iz centralne Srbije i nemaju takvu dokumentaciju i dalje je neizvesna.
Ukoliko dođe do stroge primene zakona, oni koji ne prijave boravak mogli bi da se suoče sa novčanim kaznama, ali i sa mnogo težim merama. „Postoji realan rizik od deportacije, pa čak i zabrane ulaska na Kosovo“, upozorava Radosavljević.
Veliki broj vozila na Kosovu i dalje je registrovan na tablice iz centralne Srbije, iako je deo vozila u prethodnom periodu prešao na kosovske registracije. Mnogi građani koriste vozila registrovana na članove porodice ili prijatelje, što ih dodatno dovodi u rizik od novih ograničenja.
„Vozila sa srpskim tablicama tretiraju se kao strana, a međunarodna ovlašćenja više neće biti od bilo kakve koristi“, navodi Radosavljević.
Ona dodaje da postoje naznake da bi proces preregistracije mogao ponovo da bude otvoren, ali bez jasnih informacija o uslovima.
Najave o integraciji zdravstva i obrazovanja od 15. marta izazvale su dodatnu zabrinutost u javnosti.
Radosavljević naglašava da je reč o političkom procesu koji mora da bude rešavan u okviru Briselskog dijaloga. „Primena zakona o strancima i integracija zdravstva i obrazovanja su dva potpuno različita procesa i ne smeju se mešati“, ističe Radosavljević.
Prema njenim rečima, jednostrani potezi Prištine nisu u duhu dijaloga i ne mogu dovesti do održivog rešenja.
Ona podseća da Kosovo, pored političkih, nema ni finansijske kapacitete za integraciju ova dva sektora, što se vidi i kroz najave godišnjeg budžeta. Kako navodi, nije izvesno da su u budžetu uopšte predviđene linije za takve procese.
Radosavljević smatra da je mnogo preciznije govoriti o legalizaciji, a ne o integraciji srpskih institucija. Takođe podseća da nacrt statuta Zajednice srpskih opština iz 2023. godine predviđa nezavisnu obrazovnu i zdravstvenu mrežu, koju finansira Republika Srbija.
Proces verifikacije diploma, iako formalno omogućava sticanje radnih licenci, ne garantuje zaposlenje u kosovskom sistemu. „Verifikacija diploma ne znači automatsku integraciju“, naglašava Radosavljević.
Ona upozorava da bi ovaj proces mogao da posluži kao osnov za pojačane kontrole i pritiske na institucije srpskog sistema. „Postoji bojazan da će se inspekcije koristiti kao mehanizam pritiska“, kaže ona.
Ocenjuje da se 15. mart u javnosti već doživljava kao „dan D“, jer se više procesa završava ili počinje upravo tog datuma. Građani, kako ističe, žive u strahu i neizvesnosti, bez jasnih odgovora šta ih očekuje nakon stupanja zakona na snagu.
Radosavljević naglašava da su odgovori na ova pitanja na nivou zvaničnog Beograda, Prištine i međunarodne zajednice.
Zaključuje da bi javnost morala blagovremeno da bude informisana o svim diplomatskim aktivnostima koje se vode kako bi se smanjila neizvesnost i strah među građanima.
