Pupin inicijativa upozorila je da pad broja prijavljenih incidenata protiv pripadnika srpske zajednice na Kosovu ne treba automatski tumačiti kao pokazatelj poboljšanja bezbednosti, navodeći da deo građana odustaje od prijavljivanja zbog nepoverenja u institucije. Ta organizacija je zato apelovala na međunarodne misije da uoči i nakon 16. septembra preventivno pojačaju zaštitu srpskih naselja i verskih objekata.
U izveštaju pod naslovom „Tišina nije bezbednost: Prava pre politike na Kosovu”, Pupin inicijativa navodi da se međunarodne procene bezbednosne situacije sve više oslanjaju na broj evidentiranih incidenata, iako taj podatak zavisi od spremnosti građana da incidente prijave.
Kako se navodi, problem nastaje kada građani ne veruju da će prijava dovesti do ishoda ili kada je institucija kojoj treba da se obrate istovremeno ona čije ponašanje osporavaju, prenosi KoSSev.
„Kada građani vide da pritužbe retko dovode do bilo kakvog sudskog ishoda, postepeno prestaju da ih podnose. To zauzvrat veštački smanjuje vidljive brojke i stvara lažan utisak poboljšanja, umesto da pokaže stvarni obim problema”, navodi Jovana Radosavljević, čija su svedočenja korišćena u izveštaju.
Autori ovaj proces opisuju kao zatvorenu petlju: manje prijava proizvodi manje evidentiranih incidenata, što se zatim tumači kao poboljšanje bezbednosti, a takva procena može biti osnova za smanjenje međunarodnog prisustva.
Primeri (ne)funkcionisanja struktura na Kosovu
Kao primere problema sa poverenjem u institucije, Pupin inicijativa navodi događaje na Gazimestanu 28. juna i slučaj Nenada Raškovića iz Drena kod Zubinog Potoka.
Na Vidovdan je na Gazimestanu privedeno 37 ljudi. Prema izveštaju, 36 je kažnjeno novčanim kaznama od po 700 evra, dok su neki udaljeni sa Kosova i dobili višegodišnje zabrane ulaska.
Inicijativa navodi i svedočenje jednog od privedenih, čiji identitet nije objavljen zbog straha od posledica. On tvrdi da su pojedini privedeni bili fizički i psihički maltretirani u policijskim prostorijama, kao i da im u početnoj fazi nije bio omogućen pristup advokatu, telefonskom pozivu, vodi i toaletu.
U slučaju Nenada Raškovića, koji je nakon policijske intervencije u svom domu zadobio teške povrede i lečen je u Beogradu, Policijski inspektorat Kosova pokrenuo je preliminarnu istragu, a 18. avgusta preporučio suspenziju dvojice policijskih službenika zbog sumnje na zlostavljanje u vršenju službene dužnosti.
Pupin inicijativa ovaj slučaj navodi i kao primer da mehanizmi za kontrolu rada policije mogu da funkcionišu kada se aktiviraju.
Apel pred presudu u Hagu 16. septembra
Poseban deo izveštaja odnosi se na predstojeću prvostepenu presudu Specijalizovanih veća u Hagu protiv Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Redžepa Seljimija i Jakupa Krasnićija, zakazanu za 16. septembar.
Pupin inicijativa ne prejudicira ishod postupka, već upozorava na mogućnost povećanog bezbednosnog rizika za Srbe i srpske svetinje u periodu oko izricanja presude.
„Bez obzira na to kakva presuda bude doneta, realno je očekivati povećan rizik od incidenata usmerenih protiv Srba i srpskih svetih mesta u danima oko 16. septembra”, navodi se.
Zbog toga se KFOR-u, EULEKS-u, OEBS-u, Evropskoj uniji i Ambasadi SAD upućuje apel da preventivno pojačaju prisustvo na mestima koja bi mogla biti izložena riziku, uključujući srpska naselja, povratnička mesta, groblja i manastire.
Među konkretnim preporukama je i privremeno odlaganje promena bezbednosnog režima na mostu na Ibru i u zaštićenim zonama oko manastira tokom perioda procenjenog povećanog rizika.
„Merilo uspeha nije broj reakcija nakon incidenata, već odsustvo incidenata”, zaključuje Pupin inicijativa.
