Mladenci su praznik koji Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju u čast stradanja svetih 40 mučenika Sevastijskih. Slavi se 22. marta po gregorijanskom, a 9. marta po julijanskom kalendaru.
Praznuju ga svi mladi bračni parovi koji su stali na ludi kamen nakon 22. marta prethodne godine. Mladenci su praznik za koji se vezuje mnogo običaja i verovanja.
Protojerej Đorđe Stefanović namesnik hrama Svetog Dimitrija u Kosovskoj Mitrovici kaže da se ovaj praznik iako simbolizuje stradanje 40 mučenika i tužan dan slavi kao početak novog puta mladih bračnih parova ka spasenju.
„Rimski vojnici ili mladenci, su otprilike imali po 17 ili 18 godina, svojim životima svedočili su veru u Hrista.Odbili su prinošenje žrtve i stavljeni su na muke, njih 40 u jedno zaleđeno jezero. Proveli su tu noć a u toku noći ukazala se svetlost sa neba koja ih je zagrejala u tom jezeru i videli su se venci koji su se spuštali. Srpska pravoslavna crkva obeležava taj događaj kao tužan praznik jer je tužan taj sam čin njihovog mučenja, ali posle tuge i stradanja dolazi radost vaskrsenja i to je radost večnog života, tako da svoj život su položili za samoga bogočoveka Hrista, izgubili su taj prolaz i dobili večni život”, ispričao je protojerej Đorđe Stefanović.
Otac Đorđe kaže da ovaj praznik slave oni koji su tek venčani. Krune koje mladenci nose prilikom venčanja povezuje sa vencima koji su simbolika upravo ovog praznika.
„To označava venac i krunu onih koji stupaju u bračnu zajednicu i kako je to radostan dan, upravo cilj njihovog stupanja u brak jeste spasenje. Spasenja ne može biti ako nije u odnosu sa drugima i bližnjima , a taj najbliži jeste bračni drug”.
Otac Đorđe je citirao Jovana Dučića: „Ljubav je Stradanje a sve ostalo nije ljubav“.
„Život će na njihovom putu ka spasenju biti pun i stradanja i iskušenja i krsta, ali oni to zajedno moraju prebroditi i zajedno kroz tu zajednicu doći do spasenja. To je ta simbolika koja se u našem narodu predstavlja”.
Simbolika koja se vezuje za mlade parove
Ovaj dan je uzet kao praznik na koji novovenčani parovi primaju goste u svom domu. Na ovaj način se ukazuje da supružnici treba da budu verni jedno drugom u zajedničkom životu, baš kao što je Svetih 40 Mučenika bilo verno hrišćanskoj veri i Isusu Hristu.
I na samom venčanju u crkvi, na glave mladenaca se stavljaju venci sa trostrukom simbolikom: carski venci ukazuju na to da je svaki čovek car u sopstvenom carstvu (svojoj kući) mučenički venci simbolišu žrtve koje treba podnositi u braku, venci besmrtne slave u Hristovom carstvu.
Protojerej Đorđe smatra da su dani velikog posta i da treba da se preispitamo da ne gazdujemo i carujemo u kući nego nad sopstvenim delima i mislima.
“Tu treba da budemo strogi, jer naš put ka spasenju dolazi iz odnosa prema drugima i ljubavlju da mi njih prihvatamo onakve kakvi jesu, što se odnosi na sam brak ali i na samu zajednicu. A stradanje jeste taj venac koji su dobili, venac mučeništva, kojim Gospod potvrđuje tog nekog da je istrajan na tom putu, putu bogopoznanja i putu gde ide ka bogočoveku Hristu”, kaže otac Đorđe.
Prema starim verovanjima, na ovaj dan bi mlade parove trebalo da posete svi oni koji su bili gosti na venčanju. Kako su se vremenom običaji i tradicija menjali, danas novovenčane parove obično posećuju samo najbliži – uža porodica, kumovi i bliski prijatelji. Nekada su dolazile još i bake koje nisu bile na svadbi – zbog njihovog dugog bračnog života.
Kako bi ovaj praznik mladi bračni parovi proslavili u skladu sa srpskim običajima i hrišćanskom verom otac Đorđe ima i poruku za njih:
„Poruka mladencima je da ako prave gozbu naprave posnu gozbu i da to mne bude uz trubače, nego da to bude u skladu sa putem ka bogočoveku Hristu. Da to bude jedna liturgijska gozba uz pričest i odlazak u crkvu shodno hrišćanskim običajima“, kaže.
Najpoznatiji i najočuvaniji običaj vezan za Mladence je da žene ustaju rano i mese kolačiće od pšeničnog brašna. Ovi kolačići se zovu mladenčići i simbolizuju srećan, sladak i dug bračni život. Kolači se premazuju medom i nude svim gostima koji na taj dan dođu u kuću mladog para.
