Piše: Maja Fićović
Krajem prošle godine, Ministarstvo unutrašnjih poslova Kosova donelo je odluku koja se odnosi na priznavanje izvoda iz matičnih knjiga rođenih, umrlih i venčanih, koji su izdate u srpskim institucijama od 10. juna 1999. godine. Građanima je omogućeno da se registruju u kosovski sistem od 1. februara do 30. aprila 2025. godine. Iako se činilo da će čitav proces biti jednostavan, u praksi su se pojavili ozbiljni administrativni problemi. Mnogi građani nisu uspeli da ispune sve zahteve i ostali su neprijavljeni, dok su se suočavali sa komplikovanim procedurama i neusklađenostima od opštine do opštine.
Prvo pitanje koje se postavlja je: Zašto donošenje ovakvih odluka nije prethodilo temeljnoj pripremi? Da li je administrativna priprema i obuka lokalnih službenika bila adekvatna? Neregularnosti u sprovođenju ove odluke ukazuju na nedostatak koordinacije, unutar centralnih I lokalnih vlasti, što je građane stavilo u veoma nepovoljan položaj.
Prema odluci MUP-a, pravo na registraciju imaju svi građani Kosova koji su od 10. juna 1999. godine do trenutka stupanja na snagu ove odluke registrovali svoje građanske statuse u srpskim matičnim knjigama. Postupak, iako formalno jednostavan, u praksi je zahtevao prikupljanje mnogih dokumenata, što je dodatno otežalo pristup građana ovim pravima.
Iako je u prva tri meseca perioda odobreno više od četiri hiljade zahteva za registraciju, prema podacima MUP-a, nije mali broj onih koji su zbog komplikovanih procedura ostali uskraćeni za ovo pravo. U praksi, svi oni koji nisu posedovali izvod iz matičnih knjiga rođenih, umrlih ili venčanih izdat pre 1. februara 2025. godine, nisu mogli da izvrše prijavu. Ipak, izazovi nisu stajali na tome. Oni koji su imali ove izvode suočili su se sa dodatnim administrativnim zahtevima ukoliko prijavljuju smrt – morali su da dostave izvode za rođenje ili venčanje za iste te srodnike, pre nego što bi njihov izvod umrlih bio priznat. Ovaj sistem je, dakle, postao složeniji nego što je bilo očekivano.
Jedan od najproblematičnijih aspekata ove odluke bilo je priznavanje umrlih, jer se nisu prihvatali izvode izdati nakon 1. februara 2025. godine. To znači da građani koji nisu imali originalni izvod iz srpskih institucija pre ovog datuma nisu mogli da registruju smrt svojih preminulih članova porodice. Neki građani su išli od opštine Zubin Potok, Zvečan i Mitrovica, budući da su im roditelji rođeni u jednoj, živeli u drugoj, a preminuli u trećoj opštini (bolnica) I nisu uspeli da okončaju proces. Na primer, Jelena iz Zvečana nije mogla da dobije izvod umrlih i ako je njen preminuli srodnik rođen, živeo i i preminuo na teritoriji opštine Zvečan.
Uprkos tome što je imala potrebnu dokumentaciju, proces je bio blokiran administrativnim procedurama, budući da su dokumenta koja je pribavila za svog preminulog pretka prihvaćena, ali sam izvod umrlih je izdat posle 1.februara i taj proces je ostao nedovršen, te nije uspela da dobije kosovski izvod iz matične knjige umrlih.
Zašto je prijavljivanje umrlih važno?
Pored toga što omogućava rešavanje ostavinskih postupaka, prijava smrti je ključna za utvrđivanje naslednih prava i imovinskih pitanja. Ako građani ne mogu da prijave smrt svojih najbližih, ostaje nerazrešeno pitanje imovine preminulog, što može dovesti do komplikacija u podeli imovine, nasledstvu i drugim pravnim pitanjima.
Miodrag Milićević, izvršni direktor organizacije „Aktiv“, naglašava da je rok od tri meseca za podnošenje zahteva za registraciju bio nerealno kratak, a da mu nije prethodila adekvatna obuka lokalnih službenika. Milićević smatra da bi ovaj proces trebao biti mnogo fleksibilniji, s mogućnošću da građani podnesu zahtev i nakon isteka roka. „Donošenje odluka o civilnoj registraciji mora biti dugoročni proces“, kaže Milićević. On dodaje da je civilno društvo godinama ukazivalo na ovaj problem, ali da je odluka ministarstva bila previše ograničena i nedovoljno pripremljena.
Milićević takođe ističe da bi donošenje odluka o civilnoj registraciji trebalo da bude postepeno i prilagodljivo, sa stalnom podrškom građanima. Takođe, ukazuje na potrebu za boljom koordinacijom među institucijama i obukom službenika na lokalnom nivou, kako bi se osigurala doslednost i efikasnost u primeni zakonodavnih okvira. Zakonodavstvo mora biti jasno, ali i fleksibilno, kako bi građani mogli da ostvaruju svoja prava u svim fazama životnog ciklusa, bez obzira na administrativne barijere.
Na kraju, Milićević podseća da bi ovakve odluke, posebno u osetljivim pitanjima kao što su civilna registracija i priznavanje izvoda, trebalo da budu deo šireg tehničkog dijaloga u Briselu, kako bi se postiglo trajno rešenje ovog problema. Ovaj pristup bi omogućio da se pitanje rešava na dugoročan i koordinisan način, a ne kroz povremene administrativne odluke.
Sama odluka jeste dobra osnova da se proces trajno reši, ali za to je poput svih ostalih pitanja potrebna politička volja i potpuno razumevanje onih koji su nadležni da sprovedu jednu ovakvu odluku uključujući i VladuKosova, koja je ovo pitanje morala da kandiduje i reši daleko ranije, smatra Milićević.
Zaključno, iako je odluka Ministarstva unutrašnjih poslova Kosova pružila pravnu osnovu za rešavanje problema registracije civilnog statusa, njen sprovođenje je nailazilo na brojne administrativne i proceduralne prepreke. Ove prepreke ukazuju na potrebu za dubljim razumevanjem problema i većom spremnošću na sistemske promene koje će omogućiti građanima da ostvare svoja osnovna prava bez nepotrebnih administrativnih komplikacija.
Potrebna je dalja politička volja, odgovornost i angažovanje institucija da bi se problem rešio na održiv način. Pre svega volja na nivou institucija Kosova, ali i podrška međunarodnih partnera, kako bi se stvorio okvir koji omogućava jednaku zaštitu svih građana, bez obzira na njihov etnički ili administrativni status. Takođe, važno je da ovakvi procesi ne budu vezani za vremenski ograničen rok, već da se građanima omogući stalni pristup administrativnim uslugama koji garantuju njihova prava i slobode.
Saradnja na tekstu: Aleksandra Milošević
Izvor: Radio Mitrovica sever
