Predrag Arsić koji na KiM zastupa više optuženih Srba rekao je povodom izveštaja OEBS-a da optužnice za ratne zločine na Kosovu i Metohiji imaju sasvim drugačiji značaj i liče jedna na drugu. Statistika od osamdeset osam procenata osuđujućih presuda, među okončanim predmetima, jasno ukazuje na da je prisutna selektivna pravda, rekao je advokat i nekadašnji vojni tužilac Dragan Pašić,
Misija OEBS-a na Kosovu i Metohiji u novom izveštaju o procesima za ratne zločine pred prištinskim pravosuđem upozorava na nedostatke u optužnicama, teškoće u izvođenju dokaza, izostanak svedoka i različitu sudsku praksu, posebno u predmetima koji se vode u odsustvu optuženih.
Izveštaj, predstavljen javnosti prošle nedelje, obuhvata poslednjih sedam godina i analizirao je četrdeset osam predmeta ratnih zločina za 138 optuženih i 394 održana ročišta. Misija upozorava da strukturni i operativni problemi ozbiljno narušavaju efikasnost i pravičnost suđenja, dok dugotrajni postupci i procesna neizvesnost podrivaju prava optuženih, položaj žrtava i poverenje građana u pravosudni sistem.
Pravnik Predrag Arsić, koji na Kosovu i Metohiji zastupa više optuženih Srba navodi da problemi krivičnih postupaka u vezi sa ratnim zločinima postoje i da nisu mali, niti lako rešivi, ne samo za optužene, već i za odbranu i za samu Republiku Srbiju.
Ukazuje da izveštaj OEBS-a govori o određenim pomacima, ali da pored mana samih krivičnih postupaka – od nepotpunih optužnica, preko lažnih svedoka, do falsifikovanih dokaza na osnovu kojih se kasnije zasnivaju i same presude – ne može se govoriti da je došlo do bilo kakvog pomaka nabolje u ovim postupcima.
Na pitanje koliko nedostaci u kvalitetu pojedinih optužnica i dokaza utiču na sam tok, ishod postupaka i pravnu održivost presuda, Arsić ocenjuje da bi, kada bi postojala neka međunarodna instanca koja bi nadgledala rad pravosuđa u Prištini, svaka od optužnica bila predmet dobrog pregleda.
“Optužnice za ratne zločine na Kosovu i Metohiji imaju sasvim drugačiji značaj i liče jedna na drugu”, istakao je Arsić.
Šta pokazuje broj osuđujućih presuda
Advokat i nekadašnji vojni tužilac Dragan Pašić ocenjuje da je izveštaj OEBS-a potvrdio sumnju stručne javnosti.
Naglašava da statistika od osamdeset osam procenata osuđujućih presuda, među okončanim predmetima, jasno ukazuje na odsustvo nepristrasnosti pravosuđa i da je prisutna selektivna pravda. Slaže se sa ocenom kolege Arsića i dodaje da optužnice nisu samo nepotpune, već da su šablonskog tipa, bez individualizovanja krivičnopravne odgovornosti.
“Može se zaključiti da je u pitanju jedan kolaps dokaznog postupka, jer se dokazi zasnivaju bez bazičnog postulata, a to je pravo na pravično i fer suđenje”, ocenio je Pašić.
Doveden u pitanje legitimitet prištinskog pravosuđa
Pašić navodi da, kada organizacija poput OEBS-a ukazuje na tako ozbiljne nedostatke kao što su suđenja u odsustvu koja nisu zasnovana na međunarodnopravnim principima, što je protivno i članu šest Evropske konvencije o ljudskim pravima, to predstavlja ozbiljan problem.
Dodaje da su u pitanju i masovna suđenja, jer se podižu optužnice protiv Srba koji ne znaju da su optužnice podignute.
Podseća da je u prethodnom periodu zabeleženo na desetine takvih optužnica u vrlo kratkom roku, te da se time postavlja pitanje da li je uopšte prisutna vladavina prava. Ocenjuje da poglavlja 23 i 24 ukazuju na to da nema dovoljno osnova da se veruje da se čini napredak ka Evropskoj uniji, i zaključuje da su međunarodni zvaničnici jasno potvrdili ozbiljne nedostatke, ne samo procesne, nego i materijalnopravne prirode, pred prištinskim institucijama.
“Dovođeno je u pitanje legitimitet prištinskog pravosuđa”, naglasio je Pašić.
Optužnica zasnovana na izjavi svedoka nesposobnog za rasuđivanje
Odgovarajući na pitanje o konkretnim zamerkama na postupke u kojima njegova kancelarija zastupa srpske okrivljene, Arsić kaže da su njegove zamerke uglavnom iste kao one koje je OEBS naveo u izveštaju.
Navodi da u praksi postoji kontinuitet prištinskog pravosuđa u kome se nastavljaju šablonske optužnice, i kao primer iznosi slučaj u kome je optužnica podignuta protiv petorice ljudi iz Svaćana, na osnovu izjave svedoka koji nije sposoban za rasuđivanje.
Ističe da za to postoji jasan dokaz – lekarski izveštaj koji to potvrđuje – ali da ga pravosudne institucije uopšte ne uvažavaju.
Iskustvo hapšenja na Gazimestanu
Arsić koji je i sam bio uhapšen na Gazimestanu kaže da se i na sopstvenom primeru uverio kako pravosuđe zapravo funkcioniše, odnosno ne funkcioniše.
Navodi da, kao pritvorenici uhapšeni na Gazimestanu 28. juna, nisu imali osnovna prava – da uzmu vodu, da pozovu porodicu, da zatraže lekarsku pomoć, da pozovu odbranu. Kaže da su to osnovna prava svakog pritvorenika, ali da pored zlostavljanja policajaca nisu imali ništa drugo.
“Albansko pravosuđe je zarobljeno stavom albanskog društva i zajednice da su Srbi krivi. I neka se, pored toga, vodi i kampanja, pridobijanje političkih poena tako što se Srbin uhapsi, tako se Srbin optuži za ratni zločin”, rekao je Arsić.
Potreban politički i pravni pritisak međunarodne zajednice
Na pitanje može li ovaj izveštaj dovesti do konkretnih promena u radu tužilaštva i sudova na Kosovu i Metohiji, ili će ostati još jedno puko upozorenje međunarodne zajednice bez adekvatnog institucionalnog odgovora, Pašić odgovara da prištinske pravosudne institucije koriste argument koji nije opravdan, da je u pitanju nezavisnost pravosuđa, pa stoga i ne prihvataju takav izveštaj.
Navodi da politički zvaničnici, iako deklarativno prihvataju nalaze, u suštini ne žele da dođe do bilo kakvih promena, jer im takav nalaz i mišljenje ne odgovaraju.
Upitan šta preostaje Srbima koji se trenutno nalaze na optuženičkoj klupi i može li ovaj izveštaj u nekoj meri biti ohrabrujući, odnosno da li će se ono što se dešava u Prištini posmatrati i šire, Pašić odgovara potvrdno.
“To je jak argument za optužene, a i njihove advokate, da ovaj izveštaj koriste u svakom pojedinačnom predmetu, kako pred kosovskim pravosudnim institucijama, tako i pred međunarodnim organizacijama i institucijama”, zaključio je Pašić.
