Izborna posmatračka misija EU na Kosovu (EU EOM) objavila je pre završetka celokupnog izbornog procesa ocenu predizborne kampanje, toka izbora i post izbornog procesa na osnovu zaključaka tokom praćenja izbornog procesa.
Ostaju pri tome da je bilo kritičnih faza, što uključuje prebrojavanje glasova, tabelarni prikaz rezultata i odlučivanje po žalbama.
Izborna posmatračka misija EU je saopštila da je u poziciji da samo komentariše posmatranje dosadašnjeg toka, a kasnije će objaviti konačni izveštaj, što uključuje i potpunu analizu i preporuke za jačanje budućih izbornih procesa.
Izbori su bili miroljubivi i kompetitivni, uz učešće svih zajednica, čime je uspešno testiran novi pravni okvir. Kampanja je bila dinamična, iako je oštra retorika odražavala duboke političke podele. Sam izborni dan bio je dobro organizovan zahvaljujući kolegijalnom trudu članova biračkih odbora, koji su prevazišli izazove nastale zbog kasnih odluka CIK-a, ukupna je ocena Izborne posmatračke misije EU na Kosovu.
“Iako je došlo do kašnjenja u tabelarnom prikazu rezultata, celokupan proces pokazao je otpornost i posvećenost demokratskim principima. Parlamentarni izbori 2025. su prvi koji su održani po Zakonu o opštim izborima, usvojenom 2023. godine, koji je uveo neke novine zarad povećanja poverenja zainteresovanih aktera i poboljšanja transparentnosti izbornog procesa. Pravni okvir postavlja zdravu osnovu za sprovođenje demokratskih izbora. Implementacija novog izbornog pravnog okvira je bacila svetlo na činjenicu da neki aspekti zakona zahtevaju dodatno pojašnjenje kako bi se izbegle mogućnosti za nejasnoće.
Iako izborna administracija generalno uživa poverenje zainteresovanih strana, izražena je zabrinutost po pitanju nepristrasnosti i nezavisnosti Centralne izborne komisije (CIK) od političkog uticaja. Izborni proces je doživljavao pokušaje politizacije ključnih institucija od strane vladajuće stranke, posebno su CIK i Nezavisna komisija za medije bili na meti. CIK se našao upleten u političke sporove i politizovao određene tehničke aspekte izbornog procesa. Pokušaji članova CIKa koje je nominovao Pokret Samoopredeljenje (Levizja Vetevendosje – LVV) da spreče potvrđivanje Srpske liste (SL) i blokiranje isplate javnih sredstava političkim partijama, dodali su priličan pritisak na instituciju.
Konačni birački spisak sadržao je ukupno 2.075.868 birača, uključujući i 104.924 registrovanih za glasanje van Kosova. Dok su sagovornici misije EU za posmatranje izbora izrazili poverenje u inkluzivnost biračkog spiska, i dalje postoji zabrinutost oko njegove tačnosti, prvenstveno zbog nedostataka u matičnim knjigama.
CIK je potvrdio 28 političkih subjekata sa 1.279 kandidata. Udeo žena među kandidatima pokazuje samo zanemarljiv porast u odnosu na parlamentarne izbore 2021. godine. Proces potvrđivanja je bio sveobuhvatan, ali je bio okaljan politički izazvanim neslaganjima sa CIK-om. CIK je imao značajna kašnjenja u određenim aspektima tehničkih i administrativnih priprema i kasno je usvojio nekoliko odluka, uključujući tu i tehnička uputstva i imenovanje izbornih tela najnižih nivoa. To se negativno odrazilo na efikasnost i blagovremenost priprema. Nekoliko stranaka je kritikovalo sastav biračkih odbora zbog nedovoljne reprezentativnosti”, stoji u detaljnom preliminarnom izveštaju.
