Period trudnoće i vreme nakon porođaja karakterišu izražene hormonske oscilacije, pa su to dani kada je žena naročito osetljiva i psihički nestabilna, u smislu pre svega čestih promena raspoloženja koje su do određene mere očekivane i nisu razlog za brihu. Ipak, nisu sve žene istog mentalnog statusa, te se neke veoma brzo adaptiraju na velike promene koje u telu i svakodnevici trudnoća i porođaj dodnose, dok je nekima potrebno malo više vremena. Nažalost, neke ne zaobiđe ni jači oblik poremećaja, poznat kao postporođajna depresija.
Nju karakteriše nedostatak volje, kontinuirani umor i sveopšti pad životne energije, loš san, osećaj bespomoćnosti. Sve to su znaci klasične depresije ali postporođajna ima i jednu specifičnost – teškoća u fokusiranju pažnje na potrebe bebe, nedostatak zadovoljstva u obavljanju tih aktivnosti vezanih za negu deteta, kao i osećaj krivice zbog neadekvatnog majčinstva.
„Kod žena, hormonski rolerkosteri se odvijaju ciklično – na mesečnom nivou, ali i kada pogledate ceo životni vek do menopauze. Sve počinje u adolescenciji, sa prvom menstruacijom. Tu pre svega mislimo na polne hormone – estrogen i progesteron, oni fluktuiraju i tokom ciklusa i u postporođajnom periodu i u perimenopauzi. Tada su te fluktuacije najveće i žena postaje osetljiva, vulnerabilna odnosno ranjiva na neke spoljne stimuluse i lakše dolazi do depresivnog ispoljavanja“ objašnjava specijalista psihijatrije mitrovačkog KBC-a dr Nikola Lazović.
Međutim, valja znati da nisu tu samo polni hormoni, već i hormoni štitne žlezde, koji mogu biti odgovorni za depresivne i anksiozne poremećaje, dodaje naš sagovornik.
U periodu nakon porođaja prisutan je i hormon prolaktin, zadužen za laktaciju tj. dojenje, ali on može stajati iza ženske hostilnosti, odnosno njenog neprijateljskog raspoloženja u tom periodu. Kod žena koje doje, nivoi prolaktina su stabilni, na neko vreme povišeni što deluje protektivno na majku.
Dr Lazović govori i o oksitocinu, kao još jednom veoma važnom hormonu za postporođajni period.
„On je bitan za kontrakcije materice, za rad mlečnih žlezda. Zovu ga i hormon ljubavi jer je on važan za socijalne odnose, za vezivanje. Kada je nizak nivo oksitocina, postoji rizik za ispoljavanje depresivnog i anksioznog poremećaja i on deluje protektivno kada mu je nivo u krvi dobar“.
Dr Lazović napominje da ni kortizol ne smemo zaboraviti. To je hormon stresa i kada je povećan, takođe spada u kategoriju rizikofaktora za nastanak depresivnog poremećaja. Situacija se dodatno komplikuje ako je osoba pod nekom terapijom koja se bazira na steroidima, takođe moćnim hormonima koji u visokim dozama, mogu prouzrokovati ne samo mentalne probleme, već biti odgovorni za mnoge druge poremećaje i bolesti.
Koliko se period nakon porođaja za ženu težak, kao liminalni proces, prepoznavali su i naši preci, iako nisu umeli da pravim imenom nazovu uzročnike ovakvih ženskih faza. To je nauka uradila značajno kasnije, ali oni su jasno uviđali da do promena dolazi, te razvili čitav niz običaja u cilju zaštite ta dva ranjiva bića u periodu prilagođavanja. Da li su zato naši stari imali običaj babinja, odnosno posebne brige o porodilji koja je podrazumevala da se porodilja ne ostavlja sama sa bebom, da valja izbeći izlaganje spoljašnjoj sredini?
„Mnogi običaji potpuno imaju smisla – ne striktno 40 dana, ali taj period jeste važan i zbog nege bebe, termoregulacije itd. U tom periodu dolazi do značajnog pada hormona. Posteljica je organ, koji žena gubi nakon porođaja, a koji luči mnogo hormona“ kaže dr Lazović.
Važno je znati da poremećaji u postporođajnoj fazi, obično je javljaju između četvrte i šeste nedelje, ali ispoljavanje simptoma je moguće i znatno kasnije i to u vidu blage tuge, blagog neraspoloženja koje je u psihologiji i psihijatriji poznato kao Bebi bluz, objašnjava naš sagovornik. Onda idu postporođajna depresija, postporođajna psihoza i anksiozni poremećaji.
Bebi bluz se smatra fiziološkim poremećajem koji pogađa i do 85% porodilja. Odlikuju ga iritabilnost, plačljivost, nizak nivo energije. Dolazi i do poremećaja spavanja i ishrane, jer je to kako dr Lazović kaže vreme deprivacije sna – odnosno potrebe da žena svoje spavanje prilagodi spavanju i ishrani bebe.
„Sreća je da je ovo prolazna faza. Pogađa jako visoko – 85% žena, ali traje od deset dana do dve nedelje. Prolazi uglavnom spontano ali je jako važno da u tom periodu ona ima podršku partnera, porodice, ne samo emotivnu, već i konkretnu, fizičku pomoć“.
Ipak, važno je znati do kada govorimo o bebi bluzu, a kada ponašanje žene više ukazuje na depresiju.
„Normalno je u tom periodu osećati iritabilnost, biti plačljiva, osetljiva, razdražljiva. Zavisi sve i od toga kakva je ta osoba bila pre trudnoće, kako je protekla trudnoća, da li je imala podršku, da li je trpela neko zlostavljanje pre ili tokom trudnoće, da li je i ranije bila lečna psihijatrijski, da li je u porodici bilo sličnih slučajeva … Sve su to faktori rizika“ .
Postporođajna depresija majke utiče i na emotivno sazrevanje novorođenčeta, napominje dr Lazović, jer je ona kako kaže, primarni pružalac nege novom ljudskom biću.
„Za razvoj bebe, neophodno je to primarno vezivanje, veziovanje za majku jer beba tako stiče osećaj sigurnosti i svoju emocionalnu regulaciju. Majka koja ne može da reguliše svoje emocije, neće moći ni bebine. Dolazi do frustracije, uznemirenosti, besa, i u krajnjoj liniji može se razviti nesiguran tip privrženosti koji jeste faktor rizika za neke kasnije poremećaje“ kaže dr Lazović i apeluje da je uvek pametno konsultovati stručnjaka ako onaj period očekivane osetljivosti postane trajno stanje koje se pogoršava.
Dobro je makar odagnati sumnje i ne bojati se lekrskih preporuka. Čak i kada je medikamentozna terapija u pitanju, dr Lazović napominje da će lekar uvek odabrati rešenje koje je za pacijentkinju najbolje.
„I pacijenti pa i lekari imaju bojazan od davanja lekova tokom perioda trudnoće i u postporođajnoj fazi, ali mora se uzmeriti šta je veće – šteta ili korist i postupiti u skladu sa tim“.
U nekim većim sredinama i društvima, perinatalna psihijatrija napreduje, pa se sve više pažnje posvećuje psihičkom i mentalnom stanju žene pre trudnoće, tokom trudnoće i nakon porođaja. Tamo gde to nije slučaj, dr Lazović kaže da od pomoći mogu da budu ginekolozi, endokrinolozi, neonatolozi, patronažne službe – svako ko je u najdirektnijem dodiru sa porodiljom.
Ovaj sadržaj Radio Mitrovica sever realizuje u saradnji sa Populacionim fondom Ujedinjenih nacija (UNFPA).