Porodice kidnapovanih i nestalih lica sa KiM očekuju osuđujuću presudu protiv Hašima Tačija i ostalih pred Specijalizovanim većima u Hagu, ali i da nakon toga budu započeti novi krivični postupci kako bi se rasvetlila sudbina svih Srba koji su stradali na prostoru Kosova pre i posle dolaska misija KFOR-a i Unmika. Ovo za Internet portal RTS-a ističe zakonski zastupnik ovog Udruženja, pravnik Slaviša Vuksanović.
“Očekujemo od suda osuđujuću presudu. Očekujemo zvanično priznanje patnji koje su porodice kidnapovanih i nestalih doživele tokom 1998, 1999. i 2000. godine. Tražimo i očekujemo da se presudom rasvetle okolnosti pod kojima su naši najbliži srodnici ubijeni, mučeni i nestali”, kaže Vuksanović.
Dodaje da su porodice kidnapovanih i nestalih Srba sa KiM pomno pratile suđenje Tačiju i ostalima, kao i završne reči tužilaštva i odbrane, i da se nadaju se da će ovaj postupak doprineti rasvetljavanju sudbine preostalih nestalih Srba sa KiM.
“Očekujemo da se kroz postupak koji je vođen i iskaze žrtava dođe do novih informacija o lokacijama preostalih grobnica ili sudbini onih koji se i dalje vode kao nestali”, naglašava Vuksanović.
Vuksanović smatra da je postupak protiv Tačija i drugih bio “složen i dug”, a da porodice nestalih i kidnapovanih sa KiM očekuju “pravo na istinu i pravdu”.
Novi krivični postupci
Istovremeno, uveren je da se do istine može doći i kroz drugi postupak protiv Hašima Tačija za zastrašivanje svedoka, koji treba da počne krajem februara
“U krivičnom postupku je utvrđeno da je izvršen zločin nad najmanje 407 zatvorenika u 42 logora koji su bili na KiM i u Albaniji. Nama ide u prilog da je pokrenut i postupak za zastrašivanje svedoka. Očekuje se da novo suđenje počne 27. februara”, navodi Vuksanović.
Prema najavama, presuda za ratne zločine protiv Tačija i drugih trebalo bi da bude poznata u roku od tri meseca.
Vuksanović smatra da bi taj rok mogao biti produžen zbog složenosti postupka.
Međutim, naglašava, porodice nestalih i kidnapovanih sa KiM očekuju nove krivične postupke i protiv drugih odgovornih iz nekadašnje tzv. OVK.
“Na taj način bi i porodice koje nisu učestvovale u ovom krivičnom postupku i koje nisu dobile status žrtve mogle da dobiju jedan vid satisfakcije”, ističe Vuksanović.
Bez odgovora na zločine u Albaniji
Komentarišući tok postupka protiv Tačija i ostalih pred Specijalizovanim većima, Vuksanović kaže da je sasvim nejasno zbog čega se nisu rasvetlili događaji u Albaniji, uključujući i slučaj “Žuta kuća”, gde su, prema izveštaju Dika Martija, ali i optužnici, mnogi oteti prebacivani sa prostora Kosova.
Podseća da je postupak protiv “dreničke grupe” zasnovan upravo na Martijevom izveštaju, u kome se navode logori u mestima Kuks, Fuše-Kruje i kod aerodroma u Draču.
“Potpuno je nejasno zašto nije došlo u pitanje šta je sa Srbima i licima koja su mučena, kidnapovana i vađeni im organi, a završili su u Republici Albaniji. Poznat je podatak da je raniji tužilac za ratne zločine (Vladimir) Vukčević imao pregovore sa predstavnikom Tužilaštva iz Albanije, ali, nažalost, nismo došli do saznanja. Verovatno zato što Albanija pokušava da se izvuče iz ovog slučaja i ne želi da bude deo ratnih dešavanja 1999. godine”, smatra Vuksanović.
Nepoznata sudbina 562 Srbina sa Kosova
Prema podacima Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih sa Kosova i dalje je nerasvetljena sudbina 562 osobe.
Najviše ih je nestalo upravo u periodu koji je u mandatu Specijalizovanih veća.
“Mandat tog suda su zločini protiv čovečnosti, ratni zločini i druga krivična dela koja su započeta ili izvršena u periodu od 1. januara 1998. do 31. decembra 2000. godine”, navodi Vuksanović.
Među nestalima o kojima se do danas ništa ne zna je i njegov otac Mile, koji je nestao 2. aprila 1999. na putu Uroševac–Štimlje, u selu Trn.
Otet je u službenom vozilu sa oznakama Crvenog krsta.
Prema podacima Udruženja, u periodu od 1. januara 1998. do 23. marta 1999. nestalo je 144 Srba, a do sada su pronađeni posmrtni ostaci 66 osobe.
Istovremeno, tokom NATO agresije, od 24. marta do 9. juna 1999. na prostoru Kosova je nestalo 108 Srba. Pronađeni su posmrtni ostaci svega 33 osobe.
U trećoj grupi slučajeva koji su u mandatu Specijalizovanih veća u Hagu je 701 nestala osoba u periodu od 10. juna 1999. do 27. decembra 2000.
Do danas je identifikovan 281 nestali, dok se o ostalima i dalje ništa ne zna mada se sve dešavalo u razdoblju kada su KFOR i Unmik imali faktičku kontrolu na Kosovu.
