Nakon pet ubistava u prethodnoj nedelji, eksperti ocenjuju da su kazne na Kosovu među najstrožima u Evropi, ali zabrinjava laka dostupnost ilegalnog oružja i socio-ekonomski faktori.
Pet osoba ubijeno je na Kosovu u samo jednoj nedelji, čime je ponovo skrenuta pažnja na zabrinjavajući nivo teškog kriminala i laku dostupnost ilegalnog oružja, čiji se broj procenjuje na oko 300.000 komada, koji se nalaze u rukama građana.
Stručnjaci ističu da su kazne za ubistva na Kosovu među najstrožima u regionu i Evropi, ali upozoravaju da kaznena politika nije dovoljna bez rešavanja šireg društvenog konteksta.
Advokat Skender Musa ocenio je u izjavi za Ekonomiu Online da kazne za ubistva nisu blage, već naprotiv među najstrožima.
„U krivično-pravnom smislu to nisu blage kazne, naprotiv, one su strože nego u Evropskoj uniji i regionu. Za teško ubistvo kazne su od 15 do 35 godina, pa i do doživotnog zatvora“, rekao je Musa.
On je dodao da se za takozvana “obična ubistva”, iako zakon predviđa kazne od pet godina, u praksi retko izriču kazne ispod 15 ili 20 godina.
„Kazne su izuzetno stroge, ali institucije poput tužilaštva, sudova i policije deluju tek nakon izvršenja krivičnog dela“, naveo je Musa.
Kao ključni problem izdvojio je veliku dostupnost oružja.
„Na Kosovu gotovo svako ko želi može lako doći do oružja, što je zabrinjavajuće jer često završava ubistvima“, rekao je on, dodajući da su motivi često nejasni i da se zločini dešavaju bez dugotrajnog planiranja.
Musa je pozvao vlasti da, pored kazni, razviju strategije za podizanje svesti građana i borbu protiv nelegalnog držanja oružja.
„Jednim ubistvom se uništavaju dve porodice“, upozorio je on.
Sličan stav izneo je i bivši generalni inspektor Kosovske obaveštajne agencije (KOS) Burim Ramadani, koji je naveo da je „apsolutno prvi faktor“ u porastu ubistava prisustvo oružja među građanima.
„Veliki deo tog oružja je ilegalan. Nismo videli poseban nacionalni program za njegovo smanjenje“, rekao je Ramadani.
On je ukazao da su, prema ranijim izveštajima, uglavnom Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), u opticaju oko 300.000 komada ilegalnog lakog oružja.
Ramadani je pozvao Vladu Kosova i Ministarstvo unutrašnjih poslova da pokrenu sveobuhvatan program koji bi uključio više sektora, kao i eventualne programe nagrađivanja za građane koji vrate oružje.
Na društvene uzroke nasilja ukazao je sociolog Bekim Seljišta, ističući da su obrazovni i socijalni faktori zanemareni.
„Društvene nauke, poput sociologije, marginalizovane su u obrazovnom sistemu, iako se bave društvenim fenomenima“, rekao je Seljišta.
On je dodao da nedostaje angažman stručnjaka u oblasti socijalne zaštite, kao i sistemska podrška građanima u rešavanju porodičnih i imovinskih problema.
Seljišta je upozorio i na šire društvene trendove, uključujući pad nataliteta i emigraciju.
„I jedno ubistvo je previše, a kod nas je u porastu, dok država čini veoma malo da se društveni problemi ozbiljnije rešavaju“, naveo je on.
Prema podacima iz izveštaja, protekla nedelja počela je ubistvom u centru Đakovice, nastavljena drugim slučajem u Klini, a završena teškim zločinom u selu Majac kod Podujeva, gde su ubijene tri osobe, uključujući i počiniteljku.
U tom slučaju, 31-godišnja A.G. sumnjiči se da je ubila I.B. (45), koji je preminuo na licu mesta, a potom ranila M.G. (73), koja je podlegla povredama u Univerzitetskom kliničkom centru Kosova (UKCK).
Kako se sumnja, nakon toga je pucala i u sebe, a od zadobijenih povreda preminula je u Urgentnom centru UKCK.
