Dvodnevno obeležavanje 850 godina od rođenja Svetog Save završeno je svetom arhijerejskom liturgijom u Crkvi Svetog Save u Deževi , prvog srpskog arhiepiskopa, prosvetitelja i utemeljivača duhovnog i kulturnog identiteta srpskog naroda.
Arhijerejsku liturgiju povodom osvećenja hrama služio je patrijarh Porfirije, zajedno sa arhijerejima SPC.
Patrijarhu Porfiriju sasluživali su mitropoliti crnogorsko-primorski Joanikije, raško-prizrenski Teodosije, žički Justin, šumadijski Jovan, mileševski Atanasije, kruševački David, timočki Ilarion, niški Arsenije, zahumsko-hercegovački Dimitrije i budimljansko-nikšićki Metodije, kao i episkopi bihaćko-petrovački Sergije, valjevski Isihije, šabački Jerotej, mohački Damaskin i novobrdski Ilarion.
U besedi posle čitanja Svetog jevanđelja, patrijarh Porfirije poručio je da je čovek stvoren kao biće zajednice, a ne mržnje i sebičnosti.
“Molim se Bogu zajedno sa svima vama da molitve Svetoga Save učine da razumemo to da je čovek stvoren kao biće zajednice, da je Srbin stvoren kao biće zajednice, a to znači ne biće mržnje, ne biće isključivosti, ne biće zla, ne biće sebičnosti, ne biće samodovoljnosti, nego biće ljubavi, biće svetosavsko, biće pravoslavno i biće Hristovo”, rekao je patrijarh.
Govoreći o duhovnom nasleđu Svetog Save, patrijarh Porfirije je naglasio da je zajedništvo sa Bogom i međusobno jednih sa drugima suština našeg postojanja i put kojim je srpski narod kroz vekove ostvarivao velika dela blagodaću Božjom.
„Sveti Sava je odredio da zajednica bude priroda našeg postojanja, zajednica sa Bogom, a potom i međusobna. Kada god je postojala zajednica vere, ljubavi i razumevanja, kada smo bili jedna Crkva, jedno telo i jedan narod, činili smo neviđena čuda blagodaću Božjom, jer smo ispunjavali Njegov zakon. I ne samo to, tada smo bili sposobni da razumemo druge ljude i narode, druge vere, da gradimo prijateljstva i da zajedno živimo u međusobnom razumevanju. Razumevanje je bilo način našeg postojanja: razumeli smo reč Božju, jedni druge, razumeli da je svako svakome potreban. I tada nije bilo problema, svi su postajali naši, jer smo mi, pre svega, bili svoji“, kazao je, između ostalog, u besedi poglavar SPC Porfirije.
Liturgiji je prisustvovala pomoćnica direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Milena Parlić, ministar kulture u Vladi Republike Srbije Nikola Selaković, kao i predstavnici Srpske liste.
Juče su Srpska pravoslavna crkva i Eparhija raško-prizrenska u Novom Pazaru obeležile ovaj veliki jubilej i Svečanom akademijom. Obeležavanju jubileja prisustvovao je i jedan deo ministara u Vladi Republike Srbije.
Patrijarh Porfirije pozvao je vernike u Novom Pazaru da žive u veri, međusobnoj slozi i jednodušnosti i da nesporazumi i sukobi koji u poslednje vreme potresaju naše društvo “prete da nas liše blagoslova Svetog Save“. Mir, ljubav i međusobno poštovanje treba da budu temelj svakog društva, poručio je patrijarh.
Ova svečanost predstavlja priliku da se svi verni okupe u blagodarnosti i molitvi, sećajući se svetitelja koji je svojim životom i delom trajno utemeljio put srpskog naroda u Hristu.
Prema predanju, Rastko Nemanjić – Sveti Sava, prvi Arhiepiskop srpski, rođen je 1175. godine u tadašnjoj srpskoj prestonici Rasu, na mestu današnjeg sela Miščiće nadomak Novog Pazara, u Deževi podno planine Golije. Vekovima je narod tog kraja Savindan slavio na livadi usred sela kod metalnog krsta i mladog hrasta gde se veruje da je rođen najmlađi sin Stefana Nemanje – Rastko.
Ovaj kraj je nekada krasila Saborna crkva u kojoj se na Deževskom saboru 1282. godine, kralj Dragutin odrekao prestola u korist svog brata Milutina. Danas o sjaju Nemanjićke države svedoče obližnja Petrova crkva u kojoj je veliki župan Stefan Nemanja kršten i gde se na saboru 1196. godine odrekao prestola i otišao u Hilandar, kao i velelepni Đurđevi stupovi, jedna od najznačajnijih Nemanjinih zadužbina.
Temeljnija arheološka istraživanja nedaleko od današnjeg centra sela, koje se nalazi samo nekoliko kilometara od drevne Petrove crkve u Rasu, počela su osamdesetih godina prošlog veka, a tada su otkriveni zidovi stare crkve sa tragovima živopisa, kao i groblje sa nadgrobnim spomenicima iz 14. i 15. veka.
Utvrdivši svoje živote na duhovnim temeljima koje su im ostavili slavni preci, pravoslavni Srbi Deževske doline 2012. godine na mestu drevnog Sabornog hrama postavili su kamen temeljac za crkvu Svetog Save, u kojoj je danas patrijarh Porfirije služio arhijerejsku liturgiju.
