Manastir Banjska obeležava hramovnu slavu Prenos moštiju Svetog prvomučenika i arhiđakona Stefana. Liturgiju koja je počela u 8 časova služe mitropolit kosovsko metohijski Teodosije i vladika Grigorije episkop diseldorfski i nemački uz sasluženje episkopa novobrdskog Ilariona i sveštenstva manastira.
„Posebna čast i velika duhovna radost je biti danas na ovom mestu i slaviti Svetog arhiđakona Stefana“, poručio je vladika Grigorije povodom služenja.
“Sveto jevanđelje koje smo čuli , govori nam nešto mnogo važno za naš život, a to je da je ovaj svet stvoren rukom Božijom i da je on vinograd Božiji i da smo mi vinogradari. Svaki od nas je, braćo i sestre vinogradar. Neko je vinogradar eparhije, neko parohije a neko je vinogradar svoje porodice. Neko je vinogradar svoga tela, organizma, svako je vinogradar nečega.
Ono što bi trebali da znamo da je u krajnjoj liniji vinogradar svih vinogradara na ovom svetu jedan Gospod jedan stvoritelj, jedan darodavac života”, rekao je Grigorije.
Episkop Grigorije je podelio sa prisutnim vernicima jednu misao italijanskog pesnika, za koga kaže da je napisao nešto što je mnogo važno za naš život.
“Postojanje, život je već savršenstvo. Postojati je toliko veliki dar da je to savršenstvo i svi ti naši nedostaci ne mogu da naruše to savršenstvo i ne mogu da mu naude. Oni su deo tog savršenstva koje je gospod darovao a darovao nam je život”, rekao i ponovio da je to danas naumio da kaže vernom narodu ovde slaveći Svetog Stefana i dodao da nema većeg dara od dara života.
“To je Gospod tako učinio da je sina svoga jedinorodnog dao, da svako ko veruje u njega ne pogine nego da ima život večni. Toga sina je toliko dao i tako dao, da njegov vinograd nikada ne uvene, da nikada ne presahne i da uvek živi. Zato je u ovoj jevanđeljskoj priči poslao sina svoga ne bi li se zli vinogradari, a to su oni koji ne paze na vinograd koji im je poveren i koji prisvajaju vinograd koji nije njihov, postideli sina i naslednika, onoga koji je stvorio vinograd”, rekao je vladika.
Poručio je da ako život shvatimo kao najveći dar, onda u ovom životu nećemo samo kukati i nećemo u životu samo biti nesretni. Takođe je poručio, da koliko god nam bilo teško, kada ulazimo na ovu svetu zemlju ne treba da širimo mržnju i da nikome ne smemo biti opasnost po život. Tako ćemo jedino izdržati i pobediti zlo, rekao je .
„Braćo i sestre, koliko god to bolno bilo i koliko god mi bili praćeni nabojem kad ulazimo ovde u ovu svetu zemlju, time što naši susedi nisu dobri prema nama, treba da se setimo da su oni naši susedi i da mi treba da budemo njima nekad suncobran, nekad kišobran, a nikad, nikad opasnost po život. To je bolno i lako reći, braćo i sestre, ali bez toga nam nema spasa. I to je Jevanđelje. I zbog toga smo mi dosad izdržali ovde. I jedino tako ćemo izdržati i dalje, i jedino tako ćemo pobediti zlo“, poručio je vladika Grigorije danas iz Banjske.
Vladika je podsetio vernike da u srcu nikada ne sme biti mržnje, već da treba slaviti život, pored svih teškoća sa kojima se susrećemo
„Izdržite da nikada u svoje srce ne pustite zrno mržnje, ali da uvek slavite život. I da shvatite da ovde ima mnogo nedostataka živeti, ali da je ovde savršenstvo živeti. Kao što može čovek savršeno živeti bilo gde na svetu, sa svim i mnogim nedostacima koje prate naš život. To je malo komplikovano i neobjašnjivo, zato je potrebna vera“.
Manastir Banjska, na Kosovu i Metohiji, nije samo mesto za molitvu. On je i svedok velikih promena u srpskom pravoslavlju i nacionalnom identitetu. Kroz decenije, ovaj manastir je preživeo mnoge izazove, što pokazuje njegov značaj.
Manastir je od neprocenjive važnosti za razumevanje srednjovekovne Srbije.
Prvi put je u oronulom stanju konzerviran 1939 god.drugi put 1990 god. da bi 15.avgusta 2004 posle 520 god ponovo primio monahe i bio osvećen od strane patrijarha Pavla.
Podignuti su novi konaci. Gradjen je u raškom stilu. Ima oblik jednobrodne bazilike sa kupolom čija osnova je 36 m. Crkva je od tesanog kamena u tri boje koji su slagani kao šahovsko polje. Dekoracije su bile od belog mermera.
Osnovan u 14. veku od Kralja Milutina, postao je centar duhovnog života i srpske kulture. Manastir Banjska kombinuje izuzetnu arhitekturu i umetnost. Danas je mesto za sve koji traže duhovno obogaćenje i žele da razumeju istoriju ovih prostora.
Današnjoj liturgiji prisustvao je jedan broj vernika. Niko od zvaničnika i predastavnika Srba nije prisustvovao proslavi hramovne slave u Manastiru Banjska.
Izvor: Radio Mitrovica sever
