Brigadni general Tomas Šulte-Borghof preuzeo je danas dužnost direktora savetodavnog i veznog tima NATO-a na Kosovu, nasledivši brigadnog generala Svena Langea, koji je ovu funkciju obavljao od marta prošle godine. To je učinio u prostorijama Ministarstva odbrane u Prištini.
Brigadni general Thomas Šilte-Borghof danas je zvanično preuzeo dužnost direktora NATO savetodavnog i veznog tima (NALT), na ceremoniji primopredaje održanoj u Ministarstvu odbrane u Prištini.
On je na toj funkciji nasledio Svena Langea, koji je NALT predvodio od marta 2025. godine.
Odlazeći direktor poručio je da je savetodavna uloga zasnovana na poverenju i spremnosti da se saveti prihvate.
„Davanje saveta zahteva znanje i iskustvo. Njegov temelj je međusobno poverenje. Savet može biti uspešan samo ako postoji spremnost da se prihvati. Zato mi je posebno drago što je danas ovde prisutan veliki broj pripadnika bezbednosnih organizacija na Kosovu“, rekao je Lange.
Novi direktor zahvalio je svom prethodniku i najavio nastavak započetog rada.
„Radujem se nastavku puta koji ste pripremili. Postavili ste snažne temelje i privilegija je raditi sa ovako izuzetnim timom“, rekao je Šulte-Borghof.
On iza sebe ima dugogodišnju karijeru u nemačkim oružanim snagama, uključujući visoke pozicije u komandnoj strukturi, nemačkom Ministarstvu odbrane, kao i u savezničkoj komandi operacija NATO-a (ACO/SHAPE). Takođe je diplomac NATO Koledža za odbranu.
Misija NATO savetodavnog i veznog tima na Kosovu, uspostavljena u avgustu 2016. godine, usmerena je na jačanje kapaciteta bezbednosnih institucija na Kosovu, uključujući i Kosovske bezbednosne snage, u okviru njihovog prvobitnog mandata civilne zaštite, navodi se u saopštenju.
U godišnjem izveštaju generalnog sekretara NATO za 2025. godinu posebno se izdvaja uloga Savetodavnog i veznog tima (NALT), koji je tokom godine predvodio nemački brigadni general Sven Lange. Kako se navodi, ovaj tim je nastavio dugogodišnji rad na jačanju, kako se navodi, kapaciteta bezbednosnih institucija na Kosovu, posebno u oblastima odgovora na krize, vanrednih situacija, uklanjanja eksplozivnih sredstava i civilne zaštite.
O transformaciji KBS
KBS je u procesu tranzicije ili transformacije u, kako se to u kosovskoj javnosti predstavlja, vojsku. Proces je započeo decembra 2018. usvajanjem seta tri zakona – Zakona o pravilima službe pripadnika KBS, Zakona o transformaciji ministarstva KBS-a u ministarstvo odbrane i Zakona o transformaciji KBS u oružane snage Kosova.
Srpska lista tada nije iskoristila zakonski rok da podnese žalbu ustavnom sudu uprkos najavama da će to i učiniti. Mada, rekli su da će stati „goloruki“ pred narod da ga „brane“.
KBS ne može na Sever, jer ga u tome sprečava poseban sporazum između Kosova i NATO-a iz 2013. godine, u kom se Priština obavezuje da – svaki ulazak pripadnika KBS-a na sever mora biti izvršen uz odobrenje komandanta misije KFOR-a.
Iako su aktuelne vlasti isticale da je reč o sramotnoj odluci tadašnjeg predsednika Hašima Tačija, i one su krajem pretprošle godine ipak posebnim pismom garancije morale da se obavežu prema spomenutom sporazumu, onda kada je Kurti u prisustvu ovih uniformisanih lica ipak došao na sahranu bivšeg pripadnika OVK u Leposaviću.
Osim toga, pripadnici ove formacije bili su deo tima za potragu tela mladića prošlog leta na Gazivodama, a tu su došli uz dozvolu KFOR-a, da bi u oktobru navodno jednom pogrešili smer i ušli u severni deo Mitrovice.
Uz povećanje broja ljudstva, traje i intenzivan proces naoružavanja KBS-a, i to uz međuministarske sporazume o saradnji u oblasti odbrane, ali i uz u poslednje vreme, intenzivirano učešće KBS-a u međunarodnim vojnim vežbama, među kojima su i „Mittelmark 2026“, Defender Europe i Zlatna sablja.
Što se tiče sporazuma, najznačajniji u protekle dve godine su oni sa Sjedinjenim Američkim državama, Turskom, Albanijom i Hrvatskom. Međutim, posebnu pažnju javnosti, i one u regionu, pre svega u Srbiji i dalje zavređuje sporazum o vojnoj saradnji sa Albanijom i Hrvatskom.
Potpisnici tvrde da nije neprijateljski, ali Beograd ga i dalje tumači kao pretnju, uz dodatnu činjenicu da sporazum sa članicama NATO-a potpisuje strana koja nije članica.
Pretprošle godine odjeknula je vest da je kongres SAD odobrio isporuku 246 raketa „Džavelin“, čija vrednost dostiže 75 miliona dolara. Projektili još uvek nisu na Kosovu, iako kosovske vlasti redovno najavljuju njihov dolazak.
Takođe, prošle godine KBS i američki EUCOM potpisali sporazum o saradnji u oblasti komunikacione bezbednosti.
Pored SAD, glavni pobornici naoružavanja Kosova su Turska, Nemačka, Velika Britanija, Italija i Hrvatska.
U više navrata Nemačka i SAD kosovskoj vojsci isporučile su više kontingenata vojnih vozila, u jednom delu kao donaciju, ali i kupljenih.
Tokom 2023. godine Turska je Kosovu isporučila bespilotne letelice „bajraktar“, a prethodno i oklopna izviđačka vozila.
Sa Turskom je skorije potpisan i sporazum o izgradnji fabrike municije na Kosovu, a Priština je najavila i laboratoriju za proizvodnju sopstvenih dronova, ali i nabavku helikoptera, nakon 2025. godine. Komandant KBS-a , potom je otišao u Tursku gde je u fokusu razgovora bilo upravo kako je to predstavljeno, „strateško vojno parterstvo Turske i Kosova“. Inače, u ovoj zemlji se školuju kadeti KBS-a.
Pripadnici KBS, ujedno, prolaze kroz različite vrste obuka u inostranstvu. U prethodnim godinama ustupljeno im je više poligona koje su bile pod kontrolom KFOR-a i EULEX-a na Kosovu.
S godinama raste i budžet za KBS, koji je prošle godine dostigao cifru od čak nešto manje od 208 miliona evra, a za ovu godinu – i dalje nije poznat.
Prema poslednjim informacijama koje je u medijima iznosio kosovski ministar odbrane, KBS broji oko 4,000 pripadnika, a među njima je, kako je potvrdio ministar odbrane, i oko 40 Srba.
I dok zemlje članice NATO-a održavaju saradnju sa KBS-om, a od nedavno se i njihovi predstavnici zvanično sastaju sa komandantom KBS-a, ova alijansa, međutim, formalno ne podržava transformaciju KBS-a u vojsku Kosova.
