Nemanja Đorđević, nastavnik klavira u muzičkoj školi Stevan Mokranjac u Gračanici, svoju ljubav prema muzici otkrio je još kao dečak. Iako su mu prvi koraci bili vezani za harmoniku, danas ističe da je klavir postao njegova prava strast i životno opredeljenje.
„Bio sam treći razred osnovne škole i stalno sam nešto pevušio dok sam se igrao sa drugarima. To je primetila moja majka i rekla ocu da možda imam talenat. Tako sam došao kod profesorke Svetlane Milojković, koja je prepoznala moje muzičke sposobnosti i savetovala da odmah upišem muzičku školu“, priseća se Nemanja.
Najpre je učio harmoniku kod profesora Andrije Jovića, današnjeg direktora škole, ali ga je put ubrzo odveo ka klaviru.
„Isprva sam bio razočaran, jer nisam mogao da nastavim harmoniku, ali kada sam čuo zvuk klavira, shvatio sam koliko je taj instrument poseban. Danas mogu da kažem da je ljubav prema klaviru prevladala“, rekao je Đorđević u podkastu Mladi u fokusu, Radio Goraždevca.
Od tada muzika zauzima centralno mesto u njegovom životu. „Vežbao sam i po pet sati dnevno, ali to nije bilo iz obaveze, nego iz želje za znanjem. Muzika vas uvuče i jednostavno poželite da istražujete njene lepote“, objašnjava on.
Svoje znanje danas prenosi učenicima, a ponosan je na njihove rezultate.
„Moji učenici su osvajali brojne nagrade, među kojima su i laurati na međunarodnim takmičenjima. Pre dve godine imali smo devet prvih nagrada na devet takmičenja. To je ogroman uspeh i za školu i za našu sredinu.“
Za Nemanju je, kako kaže, privilegija raditi sa mladima.
„Kod nas u školi uvek ima više prijavljenih nego što može da se primi. To govori o njihovom talentu, ali i o tome koliko je važno da mi, profesori, budemo disciplina, a ne strogi. Učenicima treba preneti ljubav prema muzici, a ne da im stvorimo gard.“
Iako priznaje da je najveći problem kad učenici ne žele da redovno vežbaju, naglašava da je istrajnost ključ uspeha.
„Instrument ne prašta ni jedan dan bez rada. Potrebni su sati i sati vežbe da bi se došlo do nekoliko minuta na sceni. Ali onaj ko je spreman da uloži trud – taj i postiže rezultate.“
Nemanja Đorđević veruje da muzika može biti duhovna hrana, ako se pravilno usmeri.
„Čini mi se da se bavim najlepšom umetnošću, a to želim da prenesem svojim učenicima. Kada vidim njihove uspehe, osećam da moj rad ima smisla.“
Na kraju razgovora, novinar Radio Goraždevca ga je pitao: „Da li se slažete sa onima koji često kažu da je greh ne iskoristiti talenat?“
„Apsolutno jeste greh. Bog nam je dao talenat i na nama je da ga razvijamo i prenosimo, kako bi ljudi uživali u tome“, zaključio je Đorđević.
