Uloga nastavnika i profesora odavno prevazilazi samo prenošenje znanja. U periodu odrastanja, oni često među prvima prepoznaju talenat, interesovanja i potencijal učenika ali i njihove nesigurnosti i strahove. Pored obrazovanja, važan deo njihovog rada jeste da učenicima pruže podršku, pomognu im da razviju svoje sposobnosti, steknu samopouzdanje i istraju u ostvarivanju svojih ciljeva.
Posebno važnu ulogu u tom procesu imaju nastavnici jezika i književnosti koji kroz nastavu mogu da prepoznaju dar za pisanje, čitanje, izražavanje i kreativno stvaralaštvo. Ipak, prepoznavanje talenta samo je prvi korak. Njegov dalji razvoj zahteva kontinuiran rad, individualni pristup, podsticanje učenika da učestvuju u vannastavnim aktivnostima i takmičenjima ali i odnos poverenja između nastavnika i učenika.
Profesorica srpskog jezika i književnosti Danica Ivanović ističe da deca često nisu ni svesna svojih sposobnosti, zbog čega je važno da nastavnik ume da prepozna njihov potencijal ali i da ih ohrabri da ga razvijaju. Kroz razgovor sa učenicima, individualni rad i usmeravanje prema oblastima za koje pokazuju interesovanje, nastavnik može imati značajnu ulogu u njihovom daljem obrazovanju i razvoju.
Talenat se, prema njenom iskustvu, može uočiti kroz način na koji učenici postavljaju pitanja, učestvuju u nastavi, pristupaju domaćim zadacima i pišu pismene sastave. Posebno se kroz slobodne teme mogu prepoznati njihova mašta, kreativnost i sposobnost izražavanja.
Kada prepozna talenat, Ivanović nastoji da učenika ohrabri i podstakne da nastavi da razvija svoje sposobnosti. Kako objašnjava, deca u tom uzrastu često su stidljiva, imaju tremu ili strah od neuspeha, pa im je potrebno pokazati da neko veruje u njih.
“Deca su u tom periodu vrlo često i stidljiva, možda nisu ni svesna svog talenta, možda imaju tremu, možda imaju strah. Ja im govorim da sam i ja nekad bila u njihovim cipelama, da stvarno razumem taj osećaj, ali da mislim da bi možda bilo šteta da ne poradi na tome. I onda ja stvarno mislim da je talenat u velikom delu slučaja i rad” kaže Ivanović.
U radu sa učenicima nastoji da upozna njihova interesovanja, sazna šta vole da čitaju i u kojoj oblasti žele da se usavršavaju. Na osnovu toga preporučuje im odgovarajuću literaturu a nakon čitanja sa njima razgovara o pročitanom i usmerava ih ka daljem radu.
Posebnu pažnju posvećuje pripremama za takmičenja iz srpskog jezika i književnosti, koja učenicima pružaju priliku da dodatno razvijaju sposobnosti u oblastima koje ih najviše interesuju.
“Učenike usmeravam da se prijavljuju za takmičenja za srpsku književnost i jezik, zato što su ta takmičenja odvojena. Postoji takmičenje za jezik i za književnost, tako da, u skladu da li je učenik zainteresovan ili za jedno ili za drugo, onda radim s njim. I trudim se stvarno da, kad su takve situacije u pitanju, da radim sa svakim učenikom individualno” navodi Ivanović.
Poverenje kao osnova mentorstva
Pored prepoznavanja sposobnosti, za razvoj talenta važni su podrška, motivacija i poverenje koje učenik dobija od nastavnika. Ivanović smatra da je neophodno da nastavnik razume nesigurnosti i strahove sa kojima se deca suočavaju ali i da im pokaže da mu se mogu obratiti za savet i razgovor.
Kada primeti da učenik ima potencijala ali se plaši da ga pokaže ili učestvuje u konkursima i drugim aktivnostima, nastoji da razgovorom otkrije šta ga sprečava da napravi sledeći korak. Smatra da je individualni pristup posebno važan jer se učenici različito nose sa svojim brigama i nesigurnostima.
Prema njenim rečima, odnos između nastavnika i učenika ne treba da bude zasnovan isključivo na nastavi i ocenjivanju. Otvoren razgovor i međusobno razumevanje mogu pomoći učeniku da stekne poverenje i shvati da su strahovi i nesigurnosti sastavni deo odrastanja.
“Posebno je bitno da oni u tim situacijama vide u nama ljude, jer učenici vrlo često o profesorima, to znamo vrlo dobro, razmišljaju kao samo o profesorima. Tako da je i to jako bitno, da i oni vide da i mi možemo da imamo, i mi neke strahove, neke možda slabosti, ali da sve to može da se prevaziđe” kaže Ivanović.
Uspeh učenika kao potvrda značaja mentorstva
Tokom svog rada, Ivanović imala je priliku da prati razvoj brojnih učenika koji su pokazivali talenat za pisanje. Njihove sposobnosti posebno su dolazile do izražaja kroz pismene zadatke i emotivne sastave, dok su interesovanje za predmet i ljubav prema čitanju dodatno potvrđivali njihovu sklonost ka književnosti.
Posebno joj je drago što su neki od tih učenika danas studenti a pojedini su već završili fakultete. Kao primer značaja podrške i zajedničkog rada izdvaja i učenika sa kojim je radila tokom priprema za upis u Vojnu gimnaziju.
Kako navodi, kod njega je prepoznala i određenu dozu straha, o kojoj su otvoreno razgovarali. Kroz pripreme, rad i ohrabrivanje, učenik je dobio podršku koja mu je bila potrebna da istraje u svom cilju.
“Meni je izuzetno, mnogo drago što se na kraju i moj trud, a posebno i on, jer je on hteo da radi, on je tu, naravno, uključen, što se to isplatilo“ ističe Ivanović.
Za nju su takvi trenuci među najznačajnijim delovima nastavničkog poziva, jer pokazuju da podrška nastavnika može imati uticaj koji prevazilazi školske obaveze i rezultate.
“Eto, tako da su to neki trenuci gde je stvarno zadovoljstvo biti profesor, gde ti osećaš veliki ponos što si tu gde jesi, zato što na tako jedan predivan način utičeš na nekoga i oblikuješ ga“ zaključuje Ivanović.
Saradnja roditelja i nastavnika u razvoju talenta
Važan deo razvoja detetovih sposobnosti jeste i saradnja roditelja i nastavnika. Ivanović ističe da je neophodno da obe strane pružaju detetu podršku i razumevanje kao i da svojim postupcima pokažu da veruju u njega i njegove mogućnosti.
“Roditelji i nastavnik su ključne figure u životu deteta, u odrastanju. I tu je jako bitno da i roditelj, ali i nastavnik budu sinhronizovani. Znači, da se njihova mišljenja poklapaju, da oni podržavaju dete“ navodi ona.
Kako objašnjava, neslaganje između roditelja i nastavnika se može negativno odraziti na dete zbog čega je važno da zajedno rade na njegovom usmeravanju i razvoju. Pored emocionalne podrške značajna je i spremnost da se uloži dodatni trud.
Upravo zato učenicima koji žele da učestvuju na takmičenjima preporučuje dodatne časove na kojima mogu detaljnije da se posvete gradivu i oblastima koje se obrađuju van redovne nastave.
“Na tim časovima mogu da im se posvetim, da radimo mnogo više i da prođemo mnogo više nego što bismo uopšte na času mogli“ objašnjava Ivanović.
Razvoj talenta, zaključuje se iz njenog iskustva, zahteva više od samih sposobnosti. Potrebni su rad, istrajnost, poverenje i podrška okruženja. U tom procesu nastavnik ima važnu ulogu mentora koji prepoznaje potencijal učenika, pomaže mu da prevaziđe nesigurnosti i usmerava ga ka daljem razvoju, dok saradnja sa porodicom i lična motivacija učenika daju dodatnu snagu tom procesu.
