Pri Centru za kontinuiranu edukaciju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, danas je održan Nacionalni seminar prve kategorije  na temu “Vitamin D – “sunčani” hormon”.

Iako su predavanja namenjena prevashodno lekarima i zdravstvenim radnicima, dobro bi bilo da se i građani informišu o važnosti pravilnog snabdevanja ovim vitaminom jer je višestruko važan za dobro funkcionisanje organizma, smatra specijalista dermatovenerologije prof. dr Milijana Relić, redovni profesor Medicinskog fakulteta.

Dr Relić ističe da je prošle godine obeleženo 100 godina od naučnog otkrića vitamin D, pa da shodno tome, govorimo o “starom-novom” vitaminu.

“Priča o njemu je eskalirala tokom pandemije korona virusa, pa su se pojavili razni preparati da li vitamin D da li u kombinaciji sa još nečim, ali mi u dermatologiji pričamo još od 2000. godine o tome, od kada pojačano pričamo o karcinomu kože jer imamo mnogo dermatoza, situacija kada oboleli ne može da se izlaže suncu jer može doći do pogoršanja” kaže dr Relić.

Praksa je pokazala da gotovo da nema pacijenta kome nalazi, kada jednom odluči da ih uradi, ne pokazuju manjak ovog vitamina. Naročito među ženama.

Važno je znati da je gotovo  nemoguće predozirati se vitaminom D, ali je isto tako bitno shvatiti kako se on pravilno unosi, jer ponekad nepravilan unos, blokira njegovu razgradnju u organizmu.

“Oko 80% vitamin D u našem organizmu se proizvodi nakon izlaganja kože suncu. On se tada iz provitamina D prevodu u vitamin D. To metabolisanje vitamina D je veoma kompleksno – prva fosforulacija, druga fosforulacija, funkcija bubrega – praktično svaka naša ćelija  sadrži receptore za vitamin D” objašnjava prof. dr Relić.

Izloženost suncu je dakle glavni izvor ovog vitamin, dok se unos hranom svodi na svega 20%. Tu često pravimo greške.

“Hrana sama po sebi ne obiluje ovim vitaminom. Ekonomski bolje stojeće zapadne zemlje obogaćuju hranu vitaminom D”.

Vitamin D je kako kažu biohemičari hormon i kao takav je liposolubilan, što znači da se rastvara u mastima i kao takav, on ne može da izazove hipervitaminozu, tj. prezasićenost organizma nekom supstancom. Ipak, pre upotrebe bilo kakvog suplementa, lekari savetuju kontrolne analize kako bi se utvrdilo sadašnje stanje i pratilo pogoršanje ili boljitak.

Osnovna preporuka je, kako kaže prof. dr Relić, 15 do 45 minuta izloženosti uobičajeno otkrivenih delova tela direktnom uticaju ultra-violetnih zraka iz sunčeve svetlosti.  Moramo imati na umu da i zagađenje vazduha i još mnogo drugih pratećih faktora, uslovljavaju u kojoj meri će UV zraci dopirati do naše kože. Nije isto let ii zimi, nije svejedno da li smo u prirodi, na planini ili u gradovima koji plivaju u smogu.

Prof. dr Relić naglašava da je nizak nivo vitamina D u korelaciji sa teškim oblicima melanoma i metastaziranjem.

“Najbolje je povremeno vršiti kontrole vitamina D  i proveru njegovog statusa u sebumu” savetuje naša sagovornica.

Metabolizam vitamina D je povezan sa jetrom i bubrezima pa svaka promena njegovog statusa u telu, može ukazati na promene u funkcionisanju ovih vitalnih organa, te je to još jedan razlog zašto je važno kontrolisati njegovu vrednost.

U okviru današnjeg seminara, održana su predavanja o biohemijskim i farmakološkim karakteristikama vitamina D, njegovoj primeni u lečenju endokrinoloških bolesnika, zatim njegovoj primenu kod dece, kod žena u klimakterijumu, kao i o primeni vitamina D i topikalnih preparata ovog vitamina kod dermatoza.

Predavanja su održali prof. dr Bojana Kisić, prof. dr Julija Rašić, prof. dr Aleksandar Jovanović, prof. dr Snežana Marković Jovanović, prof. dr Goran Relić i prof. dr Milijana Relić.