Izvršni odbor Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u četvrtak je objavio svoj godišnji izveštaj o Kosovu, ocenjujući da je ekonomija nastavila da raste, ali sporijim tempom, dok je inflacija porasla i rizici, posebno oni od političke neizvesnosti, ostaju prisutni.
Prema MMF-u, nakon godinu dana političkog zastoja, ekonomska aktivnost je usporena. Realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) pao je na 3.6% u 2025. godini, sa 4.6% u 2024. godini. To je bilo posledica pada izvoza i slabljenja potražnje privatnog sektora, ali je delimično nadoknađeno povećanom javnom potrošnjom i investicijama.
Inflacija na Kosovu, kako kaže MMF, nastavila je da raste i dostigla je oko 5.7% u januaru 2026. godine, uglavnom zbog rasta cena hrane.
Deficit tekućeg računa, koji pokazuje razliku između novca koji ulazi i izlazi iz zemlje, povećan je na 9.2% BDP-a, uglavnom zbog povećanog uvoza, posebno energije i hrane.
MMF je predvideo da se očekuje ekonomski rast od 3.3% u 2026. godini, dok se očekuje da će inflacija porasti na 5.9%, a zatim postepeno pasti na 2% do 2028. godine.
„Trgovinski deficit će ostati visok zbog velikog uvoza. Očekuje se da će jedan od razloga za povećanje deficita u 2026. godini biti privremeno zatvaranje termoelektrane na ugalj radi renoviranja“, navodi se u publikaciji MMF-a.
MMF je takođe pomenuo rizike po kosovsku ekonomiju, kao što su sukobi na Bliskom istoku, tenzije u globalnoj trgovini, rast cena robe i politička neizvesnost (kao što su predsednički izbori).
Ali, sa pozitivne strane, kako kaže ova organizacija, Plan rasta Evropske unije mogao bi pozitivno uticati na ekonomski rast i zapošljavanje ako se blagovremeno sprovede.
MMF je preporučio da Kosovo ne povećava previše budžetske rashode u 2026. godini, da održi makroekonomsku stabilnost, poveća javne investicije, poveća budžetske prihode, poboljša upravljanje javnim finansijama, ojača nadzor bankarskog sektora, prati kredite i tržište nekretnina, sprovede strukturne reforme radi povećanja konkurentnosti, smanjenja nezaposlenosti i povećanja učešća žena na tržištu rada, smanji neformalnu ekonomiju i poboljša energetski sektor.
Konačno, MMF je procenio da kosovska ekonomija ima pozitivne izglede, ali se suočava sa rizicima zbog političke situacije i međunarodnih dešavanja. Iz tog razloga, potrebne su reforme, kontrola potrošnje i pametnija ulaganja kako bi ekonomija mogla održivo da raste i približi se standardima EU.
