Svetom arhijerejskom liturgijom u hramu Svetog Velikomučenika Dimitrija, litijom i rezanjem slavskog kolača, danas je u Kosovskoj Mitrovici obeležena gradska slava – Mitrovdan.
Liturgiju je služio mitropolit raško-prizrenski Teodosije koji je verni narod podsetio na čudesno žitije Vojvode Solunskog, vaspitavanog u duhu Hristove nauke, od koga su carevi očekivali da sledi njihov poziv na progon hrišćana. A on je, kaže vladika, postupao suprotno.
„On je javno ispovedao veru u Hrista i pomagao hrišćane. Znao je sveti Dimitrije iako je bio mlad i znamenitog porekla, da će to njega koštati svega zemaljskog i njegovog života, ali je on ljubav i veru u Hrista stavio na prvo mesto“ poručio je mitropolit Teodosije.
Takav izbor, pratili su tamnica i mučenje, ali je Sveti Dimitrije i odatle hrabrio hrišćane da istraju. Iz te mučeničke krvi, sazdana je crkva.
Mitropolit Teodosije je rekao da Sveti Dimitrije i sada čuva molitvama svoj rodni grad, svoj Solun koji nikada nije napuštao.
„Tako i mi, poučeni iskustvom Svetog Dimitrija, koji živinmo na Kosovu i Metohijin i koji ispovedamo našu veru u gospoda našeg, Boga našeg raspetog i vaskrslog, i mi verom svojom živimo i opstajemo na ovim prostorima“.
Mitropolit je govoreći o Jevanđelju koje je danas čitano, podsetio na vreme idolopoklonjenja, kada su se ljudi klanjali mrtvim idolima, ali i carevima kao idolima – neki iz zaslepljenosti, a neki iz straha.
„Klanjali su se upravo vladarima zemaljskim i klanjali su se idolima. Na taj način okrećući glavu svoju od večnoga živoga Boga.i da b sačuvali ovaj prolazni životi da bi imali počast i zvanja i privilegije ovde u ovom zemaljskom životu, oni su okretali svoju glavu od boga i svega božjeg neprolaznog. Tako je bilo kroz celu istoriju“ podsetio je mitropolit.
Dodao je da je čoveku nemoguće da služi dva gospodara i da sedi na dve stolice.
„Ako jednom služiimo, drugome smo okrenuli leđa. I naš narod prošao je kroz istoriju mnoga stradanja, golgote. Mnogo je onih koji nisu žalili ni svoju mladost, ni lepotu, ni sve što su imali ovde na zemlji, to su žrtvovali radi onog neprocenjivog bisera koji su kupili i njihovo ime je zapisano u knjizi večnosti, na nebu. Oni će večno živeti i njihove duše će prebivati u miru”.
Sa druge strane, oni koji su se odrekli svog Boga, vere, crkve i svojih bližnjih, koji su se stideli da pokažu da su verujući, oni su, kako poručuje mitropolit, zarad trena zemaljskog žrtvovali sve.
„I ne samo da su izgubili ovozemaljski život, jer svi ljudi su smrtni i umreće, nego su izgubili i večnost“.
Verujući narod je, dodaje mitropolit, nadahnut primerima i Svetog Dimitrija i Svetog Georgija i mnogoih novomučenika kosovskih – Svete Bosiljke, Svetog Vasilija Pećkog, Prepodobnog mučenika Grigorija koji nisu žalili živote za više ciljeve.
„I m treba da posvedočimo, ko smo, šta smo i ono što je najvažnije poučeni Svetm Dimitrijem da gledamo u Gospoda i crkvu njegovu“.
Nakon litija, mitropolit je podsetio na vreme komunizma i zabrane dolaska u hramove. Kaže da su mnogi pristajali na tu pokornost da ne bi izgubili neke privilegije.
“Oni koji veruju u Boga, koji znaju svoj put i koji se nadaju u Boga i Crkvu Božju, nikada se nisu prevarili ni postideli. Mnogo je važno da znamo kojim putem idemo, a svi koji idu svojim putem – videćemo gde će ko stići. Naš put je jasan, cilj je jasan – znamo kome služimo, kako se molimo i da čuvamo veru naših predaka i običaje. Bilo nas dvoje, troje ili više, Gospod je rekao da je On prisutan gde su pravda i istina…“, istakao je mitropolit.
Nakon liturgije, usledila je litija oko crkve, a potom i rezanje slavskog kolača i lomljenje česnice sa zlatnikom namenjene najmlađim Mitrovčanima.
Obeležavanje gradske slave Kosovske Mitrovice, završeno je trpezom ljubavi u crvenoj Sali pri hramu Svetog Velikomučenika Dimitrija.
