Promene koje su se dogodile u prethodnih godinu dana u Kosovskoj Mitrovici bile su isključivo na gore, utisak je anketiranih građana. U anketi koju je sproveo Radio Mitrovica sever naši sugrađani govore o svakodnevnim izazovima, životu i neizvesnosti, problemima sa osnovnim uslugama, ali i o tome šta znači opstati i ostati u ovom gradu danas.
„Ništa, sve je gore i gore“ kaže jedna sugrađanka sa gorčinom u glasu. „Za sve moram u Rašku da idem. Za penziju, lekove, da kupim osnovne stvari. Ovde da platiš kablovsku, telefon, struju, moraš evre da kupuješ. Kako koji dan dolazi, živimo u strepnji i strahu, jer ne znamo šta nam donosi novi dan, nova noć“ kaže ona i dodaje da „niko više i ne pita odozgo kako je Srbima dole“.
I drugi anketirani građani dele slične osećaje. „Narod je u neizvesnosti. Živimo u nekom svetu za koji ne znaš ni da li je realan, ili nerealan“ kaže jedan Mitrovčanin. „Sve je nestvarno i sve je teže. Koliko smo živi – eto, toliko postojimo“.
Mladi sugrađanin koji redovno prati politička i društvena dešavanja kaže da su promene brojne, ali ne i pozitivne.
„Zatvorena je Pošta Srbije, ukinut je platni promet sa Srbijom, zabranjen je dinar, zatvorene su srpske banke. S druge strane otvaraju se kafići i marketi vlasnika Albanaca, dolaze organizovano na sever. Imali smo čak i Džez i bluz festival, a sve to više liči na provokaciju, nego na suživot“ navodi.
Stariji sugrađani koji su veći deo života proveli u ovom gradu, s tugom konstatuju da više ne mogu da ostvare ni osnovna prava. „Moram u Rašku da idem da kupim injekcije, kojih nema ni u bolnici, ni u apotekama. Moraš tamo za svaki dokument, za potvrdu, za sve. Omladina odlazi, ko nađe posao, ide“.
Jedna starija sugrađanka ističe koliko je teško snaći se i opstati. „Ne možemo uzeti ni taj dinar što smo godinama zaradili i kućili se i tu vekovima i sad ne znamo gde kako. Ja kao ja ne mogu da se snađem, teško mnogo teško, sve je gore i gore, iz dana u dan samo čuješ lošije. Trpi, ne znam dokle i kako će na kraju sve da bude. Do sada vidosmo kako je sve teže i teže do dana današnjeg, a ubuduće, ne znam zaista“.
Na osnovu ovih svedočenja jasno je da postoji strah, apatija i osećaj prepuštenosti samima sebi. Nade je sve manje. Iako ostaju u svojim kućama, boreći se, pitanje koje ih muči je, dokle će moći tako?
Poslednje mesece obeležili su brojni događaji koji su značajno uticali na svakodnevni život Srba na Kosovu. Zatvaranje svih objekata Pošte Srbije, ukidanje platnog prometa, preduga zadržavanja na prelazima, posebno na severu, kontrola srpske robe i zastoji kamiona.
Bezbednosna situacija je bila narušena incidentima i hapšenjima, dok su političku nestabilnost pratili parlamentarni izbori i neuspešno konstituisanje nove kosovske skupštine. Paralelno sa tim, nastavljen je trend raseljavanja mladih, kako sa severa, tako i sa juga Kosova, koji odlaze zbog boljih prilika ili posla, ali pre svega jer ne vide perspektivu u otežanim okolnostima života i kontinuirano krhkoj političko-bezbednosnoj situaciji.
Izvor: Radio Mitrovica sever
