Od završetka poslednjeg rata, na Kosovu je prisutna stalna neizvesnost, loše političke i socijalne prilike a bezbednost ljudi se kretala od veoma niskog nivoa do eskalatornog u pojedinim vremenskim intervalima. Eskalacija sukoba na terenu, prenošenje dezinformacija i nagomilavanje panike među građanima je rezultirala da su mladi ljudi, koji se nisu do sada suočavali sa krizama u društvu, pod konstantnim stresom.
Stručnjaci iz oblasti mentalnog zdravlja i javnog zdravlja sarađivali su sa zajednicom kako bi naglasili da je važno brinuti o mentalnom zdravlju ne samo osoba koje imaju psihičke probleme, već i svih građana, posebno u kriznim situacijama. Kosovo i Metohija je područje visokorizično za razvoj stresa a on ima veliki uticaj na mentalno zdravlje, smatra psiholog Jelena Minić.
„Nažalost svedoci smo da je nestabilna društveno politička situacija prisutna već decenijama unazad, da je karakterišu nesigurnost, neizvesnost, veoma često intenzivni i veoma stresni društveno politički događaji, tako da sve to, negde zajedno, udruženo sa ostalim stresovima koji nose svakodnevni život, veoma negativno utiču po mentalno zdravlje stanovništva različitog uzrasta. O tome govore rezultati istraživanja koja su rađena na uzorku stanovništva na ovom području. Određeni parametri ipak ukazuju da se radi o ugroženom ali i ozbiljno narušenom mentalnom zdravlju“, kaže Minić
Smatra da to nije iznenađujuće imajući u obzir da drštvena kriza i te kako utiče na mentalno zdravlje ljudi i njihovo funkcionisanje u svakodnevnom životu.
Ako svemu ovome dodamo da društvena kriza traje decenijama u nazad, možemo da je nazovemo i hroničnom, naviknuti smo da živimo tu društvenu krizu, a posledice su brojne i njih možda nismo u potpunosti ni svesni. Stoga je veoma važno biti svestan i koristiti postupke koji mogu zaštititi od negativnih posledica stresa.
Jedan od načina je pravovremeno delovanje i traženje adekvatne pomoći u lečenju psihičkih poremećaja poput anksioznosti, straha i depressije.
Za psihološku i psihoterapijsku pomoć ljudi se obraćaju iz najrazličitijih razloga, zbog anksioznih stanja, različitih dilema i teškoća sa kojima se susreću, ali i zbog simptoma depresije usled teških životnih i porodičnih situacija.
Psiholog Jelena Minić kaže da je u poređenju sa ranijim periodom od pre nekoliko godina, obraćanje mladih za pomoć u mnogo većem procentu. Sa jedne strane to ukazuje da su mladi sve otvoreniji da potraže psihološku pomoć i podršku i da su svesniji značaja psihologije i psihoterapije, dok sa druge strane to može biti parametar da su problemi sa mentalnim zdravljem mnogo prisutniji.
Kada se svakodnevna briga pretvara u anksioznost i zašto briga nije dobra?
Briga nije dobra, naročito ako je svakodnevna. Ona i te kako može da uruši mentalno zdravlje pojedinca i da dovede do anksioznosti i mnogih drugih psiholoških tegoba ali ne donosi rešenje
„Briga ne donosi rešenje. Kada brinete vi ne pronalazite rešenje, vi samo pasivno brinete, odnosno trošite sopstvene resurse preteranim razmišljanjem, katastrofiranjem, anticipacijom najčešće negativnih ishoda datog događaja ili situacije. Time briga u napred crpi resurse i ako traje svakodnevno i duži vremenski period, ozbiljno može da iscrpi resurse pojedinca, da pritom ne dovede do rešenja one situacije oko koje pojedinac brine. Ukoliko briga postaje životni stil pojedinca i te kako može ozbiljno da naruši mentalno zdravlje“, kaže o brizi psihološkinja Jelena Minić.
„Ostavi brigu kad dođe“ poznata rečenica koja jasno ukazuje na nepotrebnu opterećenost. Ne treba brinuti unapred, treba biti u sadašnjem trenutku, misliti na budućnost i o onome što vas očekuje ali nikako ne sme biti „obojeno brigom u napred“.
Kao posebno opasna po psihičko zdravlje jeste neosnovana zabrinutost, koju teško možemo potpuno izbeći ali se protiv nje, pomoću različitih mehanizama, treba boriti.
Ako nemamo osnova da budemo zabrinuti, u takvim situacijama je važno držati se realnosti, biti u kontaktu sa sopstvenim resursima i sagledati sa kojima od njih najviše raspolažete kada se suočavate sa određenim problemom.
„Pokušajte da sagledate problem ili dilemu sa kojom se suočavate iz više različitih uglova, imajući u vidu da zabrinutost, naročito ako je neosnovana, potiče od naših nerealnih (neosnovanih) strahova“, savetuje psihološkinja.
Kako da savladamo uznemirujuće misli: „Ja sam u opasnosti,ne mogu to kontrolisati, desiće se ono najgore“!!!!
Naravno da takve misli proizvode određenu emociju,strah, anksioznost …. a samim tim će i naše ponašanje biti oblikovano našim mislima ili uverenjima.
Ono što se u toj situaciji možemo da poručimo jeste da promenimo svoje uverenje, ne kažem da treba otići u potpuno drugu suprotnost i razmišljati o najboljem ishodu ali pokušajte da to svoje uverenje ublažite možda samo jednom rečju koja glasi „možda“. Ako tu reč uključite smanjiće se vaši strahovi, ne kažem da će nestati, umanjiće se zabrinutost ali takođe neće nestati. Umanjiće se do određene mere koja nas neće sprečavati da funkcionišemo normalno u životu a znatno će promeniti naše ponašanje“, kaže Minić.
Ona savetuje da kada prepoznate kod sebe to uverenje „desiće se najgore“ odmah ubacite „možda“ i tako dajete sebi mogućnost da verujete da nije sve tako crno i da možete da manevrišete i menjate tok događaja.
Program očuvanja mentalnog zdravlja detaljno opisuje postupke koji pomažu u otklanjanju simptoma anksioznosti i stresa i doprinose pozitivnom mentalnom zdravlju i prevenciji bolesti. Preporuke za smirivanje uznemirenih osoba, postupak deeskalacije, je veoma važan i mogu se uputiti čak i preko telefona kada je to neophodno i hitno. To podrazumeva detaljan opis postupaka kojima se upućuju smernice psihijatrima, zdravstvenim radnicima, porodičnim lekarima i psihoterapeutima, da povećaju svoju kompetenciju u pružanju pomoći uznemirenim osobama
Vremena u kojima živimo puna su neizvesnosti.
Neizvesnost povećava brigu i anksioznost. Pratimo vesti i ne znamo šta će se dalje desiti, šta će se desiti sa nama, našim voljenima, sa našim zdravljem, poslom, kako će to uticati na naš život, budućnost, koliko gore stvari mogu postati.
Za mnoge, najteža stvar sa kojom se treba nositi jeste neizvesnost. Neizvesnost i briga mogu pokrenuti spiralu straha, negativnih očekivanja, očekivanja najgorih ishoda – katastrofa, što nas može stalno držati u stanju anksioznosti, što negativno utiče na naše zdravlje i sposobnost konstruktivnog delovanja.
Potrebno je prepoznati obrasce ovog razmišljanja i zameniti ih funkcionalnim, pozitivnim mislima. Na ovaj način ćemo smanjiti ili eliminisati brigu i strah a bolje i razumnije prihvatiti okolnosti i uslove života u kriznim područjima.
