Prištinske institucije izabrale su predsednicu Justinu Široku Pulju, formirale vladu i na taj način posle više od dve godine te institucije i postoje, ali pitanje je da li će to doneti političku stabilnost na Kosovu, izjavio je koordinator Nacionalnog konventa za poglavlje 35 Dragiša Mijačić i dodao da kada je reč o položaju Srba na Kosovu, Široka Pulja može da ima značajnu ulogu jer, kako kaže, „Kosovo vapi za osobom koja može uspostaviti dijalog između etničkih zajednica“.
Mijačić je za Tanjug kazao da Široka Pulja na toj funkciji predstavlja nacionalno jedinstvo i dodao da bi upravo ona mogla da pokrene takav jedan postupak kao što je uspostavljanje dijaloga među etničkim zajednicama.
Prema njegovim rečima, prethodna predsednica Kosova Vjosa Osmani je u svojoj prvoj javnoj izjavi rekla da su Srbi počinili holokaust.
„Mi nismo više počinili genocid, nego holokaust. Nakon toga više nije postojala mogućnost da Srbi i Albanci sede zajedno. Videćemo da li će gospođa Široka Pulja da napravi istu grešku. Iskreno se nadam da neće“, kazao je Mijačić.
Kako je naveo, kada je u pitanju ponašanje kosovskog premijera Aljbina Kurtija, dve stvari su bitne, od kojih je jedna međunarodni faktor, a druga šta u stvari Srbi žele na Kosovu i šta država Srbija želi u tim odnosima na Kosovu.
On je ocenio da Kurti ne želi da protera Srbe da ne žive na Kosovu, već da hoće da ih protera iz političkog života. „On kaže: ‘Vi možete da živite na Kosovu, ali da nemate politička prava koja imate i da ne postojite u političkom prostoru’. Srbi na Kosovu više i ne postoje u političkom prostoru“, rekao je Mijačić.
Govoreći o konstituisanju institucija, Mijačić navodi da je Kurti imao veliki problem da konstituiše institucije onako kako je njemu odgovaralo, odnosno da postavi predsednika koji neće biti značajna politička ličnost i koja će biti marginalna i u spoljnopolitičkim odnosima i na unutrašnjem planu. „Justina Široka Pulja je akademik, ona je predsednica Kosovske akademije nauka i umetnosti, jedna značajna figura na unutrašnjem planu, ali nije značajna politička figura. I otuda se ne očekuje od nje da ima takve uspehe kakve je imala Osmani“, dodao je Mijačić.
Navodeći da je uslov za izbor Široke Pulje bio da se usvoje izmene zakona o Specijalizovanim većima, Mijačić je kazao da je veliko pitanje da li će taj zakon proći treće čitanje, kao i da li će moći da prođe na kosovskom ustavnom sudu.
Istakao je da je pitanje kako će se odnositi Evropska unija prema tom zakonu i dodao da je prvo saopštenje bilo dosta oštro. „Specijalizovana veća Kosova su nezavisni sudski organ. On jeste formiran od strane institucije Kosova, ali je određeno funkcionisanje tog suda i on je potpuno nezavisan organ. On ima i svog ombudsmana, on ima svoj statut, mogućnost kosovskih institucija da utiču na rad ovog suda, uključujući i ustavni sud Kosova i parlament i ostale institucije je prilično limitiran“, rekao je.
Ukazaje da zakonom pokušavaju da izmene mandat suda, da sud ne može da sudi za zločine koji nisu direktno navedeni u izveštaju Dika Martija, da najveća kazna može da bude 15 godina i da ograniče vremenski period za koji se sudi.
„Prethodni vremenski period je bio od 1. januara, 1998. do 31. decembra 2000. Sada se gleda od 20. juna 1999. do 31. decembra 2000, što će reći nakon oružanih sukoba, nakon vojne intervencije. Sva ona dešavanja koja su bila tokom rata nisu više predmet suđenja. Mislim da Evropska unija, pre svega, a i sve ostale članice međunarodne zajednice koji podržavaju rad ovog suda, svakako neće preći preko toga“, kazao je Mijačić.
Navodeći da je nemoguće u političkom, pravnom i institucionalnom sistemu Kosova da se utiče na rad Specijalnog suda, Mijačić je kazao da je taj sud toliko sebe zaštitio da prištinske institucije ne mogu ništa da urade po izmeni bilo kog stava. „To je uzaludan posao. I to Kurti zna, ali njemu je bilo bitno da se izabere predsednica, a onda kasnije će taj zakon otići niz vodu. Mislim da će biti taj slučaj“, rekao je Mijačić.
Govoreći o razlogu zbog čega su prištinske institucije krenule u izmenu tog zakona, odnosno o presudi četvorici bivših lidera OVK, Mijačić kaže da su osuđeni za komandnu odgovornost i da im se nije sudilo za period posle rata jer je tada raspuštena OVK. „U pitanju je individualna presuda. Ali to ne znači da nekim drugima ne može da se sudi“, dodaje.
Kaže i da je bitno videti šta piše u presudi Hašimu Tačiju i dodaje da se protiv njega vodi još jedan sudski proces za uticaj na svedoke. „Neće Evropska unija ostati nema na ovo što se dešava, ali to pitanje nije došlo na red. Specijalizovana veća Kosova finansira jedan određeni broj zemalja koje podržavaju rad tog suda i Evropska unija. Tako da neće moći Kosovo tek tako lako da promeni ovu situaciju“, dodao je Mijačić.
Naveo je i da je u tom procesu u kojem je doneta presuda urađena dobra zaštita svedoka što je, kako je dodao, nedostajalo svim prethodnim postupcima. „Ovde su zaštitili svedoke. Većina žrtava su Albanci, ima jedan deo i Srba, ali većina žrtava su Albanci. To su Albanci pre svega iz redova Rugovine političke partije tako da je to došlo na naplatu, sve ono što su oni radili“, rekao je Mijačić.
Istakao je i da ne veruje da će nakon presude doći do katarze u kosovskom društvu, naročito u ovoj generaciji.
