Integracija srpskih zdravstvenih i obrazovnih ustanova u sistem Kosova nije predviđena nijednim sporazumom postignutim u Briselu ili Ohridu, navodi koordinator Radne grupe za Poglavlje 35 Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji Dragiša Mijačić. On upozorava da vlada u Prištini postepeno sužava prostor za funkcionisanje tih institucija, bez adekvatne reakcije međunarodne zajednice.
Koordinator Radne grupe za poglavlje 35 Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji Dragiša Mijačić navodi za RTS da ni Briselski sporazum iz 2013., niti kasniji dokumenti ne obavezuju Beograd na integraciju srpskog zdravstva i obrazovanja u institucionalni sistem Kosova.
“Sporazum iz 2013. ne rešava pitanje zdravstva i školstva srpskih institucija na Kosovu.i Metohiji. Zajednica srpskih opština ima nadležnost nadzora, ali ne i organizovanja ovih ustanova”, naveo je Mijačić.
On ističe da se o tim pitanjima nikada zvanično nije pregovaralo u okviru dijaloga Beograda i Prištine:
“Zdravstvo i školstvo su ostali van pregovaračkog stola. Jedini dokument koji garantuje Srbima obrazovanje na srpskom jeziku je Ahtisarijev plan, inkorporisan u kosovski ustav. Ali, ni on ne predviđa finansiranje ili organizaciju iz Beograda”, kaže Mijačić.
Prema njegovim rečima, novi nacrt Statuta Zajednice srpskih opština, koji kosovska strana još nije zvanično prihvatila, predviđa da te institucije postanu privatne i da ih osniva sama ZSO.
“Bolnice i škole bi bile privatne, finansirane iz Beograda, ali preko računa ZSO i pod kontrolom Prištine”, kaže gost Jutarnjeg programa.
Priština nastoji da srpske institucije proglasi nelegalnim
Ukazuje da Priština nastoji da predstavi srpske zdravstvene i obrazovne institucije na Kosovu i Metohiji kao nelegalne i teži ka tome da pronađe način da ih ukine.
“U ovom trenutku, na Kosovu i Metohiji funkcionišu srpski zdravstveni i obrazovni sistem, ali vlasti u Prištini tvrde da su one nelegalne i nastoje da pronađu način da ih oni ukinu”, upozorava Mijačić.
Mijačić ističe da je međunarodna zajednica zainteresovana da se sačuva srpska obrazovna i zdravstvena infrastruktura na Kosovu i Metohiji, jer te institucije predstavljaju ključne stubove opstanka lokalnog srpskog stanovništva – kako u smislu pružanja usluga, tako i zbog velikog broja radnih mesta koje obezbeđuju.
Upravo zbog toga, kaže on, međunarodni akteri imaju interes da posreduju u pronalaženju rešenja koje će biti prihvatljivo za obe strane.
Sistemsko gašenje institucija – “taktika kuvane žabe”
Mijačić upozorava da Priština već sprovodi mere koje otežavaju funkcionisanje srpskih ustanova:
“Ukinut je dinar, vrši se pritisak na obezbeđenje objekata, sprema se zakon o strancima koji će onemogućiti rad profesora iz centralne Srbije u Kosovskoj Mitrovici. Privatne klinike dobijaju inspekcijske naloge za zatvaranje”, navodi Mijačić.
On posebno ističe opasnost od postepenog gašenja srpskih institucija.
“Zdravstvene i obrazovne ustanove se ne zatvaraju direktno, ali se ukidaju uslovi za njihov rad. To je taktika – kuvana žaba”, ukazuje on.
Mijačić je kritikovao i izjave nemačkog ambasadora u Prištini, Jerna Rodea, da sporazumi podrazumevaju integraciju srpskih sistema u kosovski.
“To što gospodin Rode govori nigde ne stoji. Nema takvih garancija u nijednom dokumentu. Neko je trebalo da ga pita – gde to piše?. Integracija srpskih zdravstvenih i obrazovnih ustanova u sistem takozvanog Kosova nije predviđena nijednim sporazumom postignutim u Briselu ili Ohridu”, navodi Mijačić.
