Briga o mentalnom zdravlju mladih u društvu ne obuhvata samo tretman osoba koje su obolele od mentalne bolesti, nego i zaštitu i promociju mentalnog zdravlja, a što je od značaja za društvo uopšte. Briga o mentalnom zdravlju obuhvata dve grupe aktivnosti: promociju i prevenciju.
Promocija kao aktivnost, jača snagu i produktivnost. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji cilj promocije mentalnog zdravlja jeste osnaživanje pojedinca, da bi bio u prilici da što bolje upravlja emocijama, da uspeva da pronalazi alternative rizičnom ponašanju, kao i da razvije otpornost na krizne situacije.
Prevencijom se nastoje smanjiti rizični faktori, koji mogu dovesti do razvoja teškoća u vezi sa mentalnim zdravljem.
Šta se dogodilo i dovelo do toga, da o mentalnom zdravlju dece i mladih danas govorimo kao o običnom gripu. Da li je ono toliko narušeno, šta su okidači i koji su unutrašnji a koji spoljašnji faktori uzročnici problema?
To su samo neka od pitanja na koje je odgovarala Tijana Miljković psihološkinja i traumaterapeutkinja.
Ekonomski i socijalni status, okruženje, porodica, odnosi sa vršnjacima spadaju u spoljašnje faktore, dok su unutrašnji faktori zavise od mnogo drugih podfaktora, kaže Miljković.
Na primer od emocionalnog kapaciteta osobe, od njene otpornosti, porodične anemneze… U spoljašnje faktore se ubrajaju takođe zanemarivanje ili zlostavljanje kao i trauma koju je osoba nekada doživela
Verovanje u svoje snage i resurse omogućava pojedincu da se žustrije bori sa životnim izazovima. Važan uslov za dobro mentalno zdravlje svakako je društvena prilagođenost, pa u sredinama koje su pogođene konfliktom, mentalno zdravlje mladih bi trebalo da bude jedna od glavnih preokupacija društva.
U našem društvu prisutni su patrijarhalni stavovi, nasilne forme ponašanja koje se promovišu kroz različite segmente našeg društva, kod kuće, u školskom okruženju, u medijskim porukama odnosno u svim privatnim i javnim sferama, pa je važna i hrabrost i samopouzdanje za traženje pomoći.
Nešto što se najčešće sreće kao mentalni poremećaj kod mladih je depresija, anksioznost, poremećaj ponašanja i pažnje, konstantna zabrinutost, panični napadi, navodi Miljković
Smatra da je važno, naročito u vreme dugotrajnog stresa ili u vreme kriznih situacija, svakodnevno, pronaći načine opuštanja i brige o sebi. Ali je u svemu tome višestruko važna podrška bližnjih ali i obostrana edukacija, onih kojima je pomoć potrebna i onih koji su tu da pomoć pruže.
“Popdrška porodice i bliskih ljudi je tu ključna. Ako je mlada osoba uopštre nema ili je nema u dovoljnoj meri, a postoji veliki stres, dolazi do drugih problema – mnogo većih”…
Briga o sebi uključuje redovno opuštanje od stresa, bavljenje aktivnostima koje nas čine da se osećamo srećnijima. Mnogobrojna istraživanja ukazuju na povezanost fizičke aktivnosti i zadovoljstva životom.
Boravak u prirodi, bilo da smo sami ili u grupi stimuliše naša čula, deluje osvežavajuće, stoga su upute za aktivnosti koje će nam obezbediti stanje da se osećamo bolje: vežbanje, šetnja, ples, vožnja biciklom; to su i bavljenje nečim kreativnim (pevanje, umetnost, slikanje, ručni rad). Takođe, potrebno je napraviti popis svega u našem životu na čemu smo zahvalni(svakodnevno je potrebno pronaći vreme da se bavimo nekom aktivnošću koju volimo ili koja je naš hobi. Potrebno je razgovarati sa prijateljima ili članom porodice (telefonom, uživo ili on lajn) slušati muziku i opuštati se bez korištenja naslona (čitati knjigu ili poslušati audio knjigu).
Sve ovo , kako kaže psihološkinja i traumaterapeut Tijana Miljković, spada u psihoterapijske metode.
Mladi su danas preterano stimulisani tehnologijom, zbog čega se javlja lošija koncentracija, umanjena sposobnost zadržavanja pažnje, a preterano korištenje društvenih mreža sa nerealnom slikom tuđih života . Upoređivanjem sa njima oni gube samopouzdanje i postaju nezadovoljni.
Psihološkinja Miljković kaže da su terapeutske metode različite u zavisnosti od tipa ličnosti. Emocionalno pasivne ličnosti, terapiju smirivanja I opuštanja, pre usvajaju nego što je to slučaj sa emocionalno aktivnim (adrenalinski tip) osobama.
Edukacija o mentalnom zdravlju je najbolji način prevencije. Danas se o tome, istina govori više ali još uvek nedovoljno. Potrebno je organizovati časove i predavanja u školama, različite radionice i debate, ali je takođe važno da promocije te vrste, prate mladi i oni koji su njima bliski, a potencijalno su ključan faktor u lancu rešavanja eventualnih problema.
Briga o mentalnom zdravlju sada je mnogo značajnija i vreme je da ovom problemu pristupimo još ozbiljnije i sa posebnom pažnjom.
Tijana Miljković je dodala da smo svedoci da je napravljen mali ali jako bitan korak u odnosu i brizi prema nama samima, a to je, da problemi psihološke prirode, vise nikako nisu “tabu tema” a psihološka savetovališta su korak bliže.
Razgovor sa Tijanom Miljković možeta da čujete u celosti ovde:
Izvor: Radio Mitrovica sever
