Međunarodni naučni skup „(Ne)zaboravljeni koreni: Kosovo i Metohija u istorijskim, umetničkim, političkim i bezbednosnim okvirima“ održan je 25. septembra u Beogradu, u organizaciji Instituta za srpsku kulturu Priština – Leposavić, Akademije za nacionalnu bezbednost u Beogradu, Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske (Odjeljenje za knjževnost i umjetnost) i Matice srpske – Društva članova u Crnoj Gori.
Tokom skupa predstavljeno je gotovo 50 naučno-istraživačkih radova, raspoređenih u šest tematskih sesija, uz dva plenarna izlaganja. Radovi okupljaju više od 60 autora i koautora, dok su u radu skupa učestvovali istraživači iz Leposavića, Kosovske Mitrovice, Beograda, Republike Srpske, Crne Gore, Severne Makedonije, Bugarske, Grčke, Austrije, Francuske, Izraela i Sjedinjenih Američkih Država.
„Veliko interesovanje istraživača za učešće na ovom skupu potvrdilo je da njegova tema zahteva sagledavanje iz različitih naučnih perspektiva“, rekla je u uvodnom obraćanju direktorka Instituta za srpsku kulturu dr Marija Jeftimijević Mihajlović.
Ona je istakla da međunarodni karakter skupa i različitost naučnih sredina iz kojih dolaze učesnici istovremeno predstavljaju i podsticaj i obavezu da se o temi govori na način koji počiva na relevantnim izvorima i naučnoj metodologiji.
„Takav odziv donosi i veliku obavezu da naučni razgovor ostane zasnovan na činjenicama, metodološki odgovoran i otvoren za razlike u pristupima“, rekla je Jeftimijević Mihajlović.
Govoreći o programskoj strukturi skupa, direktorka Instituta ukazala je na njegov multidisciplinarni karakter, koji, kako je navela, odražava i širi naučnoistraživački profil Instituta.
„Programska struktura skupa odražava multidisciplinarni profil Instituta. Zagrade u naslovu „(Ne)zaboravljeni koreni“ ukazuju na osetljivu granicu između pamćenja i zaborava. Pamćenje zavisi od dokumenata koji će biti pronađeni i pročitani, od rukopisa i spomenika koji će biti sačuvani, od jezika koji će biti zabeležen, od knjiga koje će biti napisane i od spremnosti naučne zajednice da se pojednostavljenjima, prećutkivanjima i proizvoljnim tumačenjima suprotstavi proverljivim znanjem“, rekla je direktorka Instituta za srpsku kulturu.
Plenarna izlaganja održali su akademik Ratko Popović, koji je govorio na temu „Kosovo kao ključ srpskog pjesničkog predanja“, i prof. dr Dušan Krcunović, sa izlaganjem „Kosovo kao filosofski topos“.
Međunarodni naučni skup „(Ne)zaboravljeni koreni“ otvorio je prostor za razmenu različitih naučnih pristupa temama Kosova i Metohije, kroz istorijske, umetničke, političke i bezbednosne perspektive.
Realizaciju Međunarodnog naučnog skupa pomoglo je Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Republike Srbije.
