Po nivou medijske pismenosti Srbija se nalazi pri dnu liste evropskih zemalja. Taj podatak posebno je neprijatan ako se zna da medijska pismenost ne podrazumeva samo sposobnost korišćenja digitalnih uređaja za komunikaciju nego, pre svega, kritički odnos prema sadržajima koje nam mediji plasiraju. Medijska pismenost je zastupljena kao izborni predmet u mitrovačkoj Gimnaziji od 2018.godine a to obezbeđuje određene benefite izučavanja ove važne teme tumačenja vesti i razdvajanja informacija od dezinformacija, kaže nastavnik jezika, kulture i medija, Jelena Petković.

“Medijska pismenost predstavlja alate za razumevanje sveta u kojem žive. Uče ih kako da razlikuju izvore, kako da naprave razliku između činjenice i informacije, uče ih da analiziraju medijske poruke kao i da preispituju različita mišljenja. Ono što je najvažnije uče ih da razviju kritički stav, to konstantno preispitivanje ne samo prema medijima i medijskim porukama, već da takav stav usvoje kao osnovnu filozofiju života prema situacijama u kojima se nalaze u životu”, kaže Petković.

Drugim rečima, jako smo podložni uticaju dezinformacija, lažnih vesti i svim drugim vidovima manipulacije, smatra. Da li je obrazovni sistem na putu da odgovori nečemu što je neposredni izazov?

 “Ono što naši učenici putem ovog predmeta usvajaju jeste da nauče šta su relevantne činjenice, da odvajaju suštinu i da se fokusiraju, da usavršavaju znanja, preispituju jednu informaciju iz više izvore, da razmisle ko stoji iza te informacije, kome se obraća,na datum isto tako obraćamo pažnju, kog datuma je neka vest objavljena”, kaže Jelena Petković.

Ako znate da uključite kompjuter, postavite fotografiju ili stori na neku društvenu mrežu i komentarišete vesti, to ne znači i da ste medijski pismeni. Kada su mladi u pitanju, oni danas žele što brže da dođu do informacija pa to negde pomera focus sa istinitog informisanja.

“Sama brzina digitalnih medija nas ometa da ostanemo u fokusu, jer mi kada percipiramo određene informacije mi čitamo samo naslove. Pritom nas zanimaju oni senzacionalistički i bombastični pa ne možemo da shvatimo pravu poruku tih vesti bilo da su u pitanju politički ili nečiji lični stavovi”, kaže učenik Luka Milutinović.

Koliko je edukacija o medijskoj pismenosti važna kroz obrazovanje Luka Milutinović, učenik prve godine Gimnazije u Kososvskoj Mitrovici, kaže da jeste, kako za formiranje društva tako i  celokupne  društvene zajednice.

“Mediji su moćna figura u vođenju različitih stavova, kako političkih tako i za bilo koju tabu temu u današnjem društvu”, smatra.

Kako biraju izvore, kome najviše veruju i šta misle o ulozi lokalnih medija, ovi mladi ljudi imaju zanimljiv kriterijum po kojim se upravljaju.

“Mislim da je ono što lokalni mediji izveštavaju znatno bitnije od onog što izveštavaju drugi mediji, zato što imaju bolje izvore informacija, ne zato što su kvalitetniji već zato što imaju očevice, imaju svedoke, oni su ovde nama najbliži i samim tim imaju najproverenije informacije”, kaže Luka Orlović.

I on se najčešće informiše preko društvenih mreža ali se drži nekih svojih postulata informisanosti.

“Kako da vam kažem, preispitujem dobro ono što pročitam, gledam vesti sa više portala, ako me nešto interesuje, preispitujem datum objave i verodostojnost informacija”.

Iako su društvene mreže njihov primarni izvor informacija nastavnica Jelena Petković kaže da ima pomaka u odabiru medija i načinu usvajanja plasiranog sadržaja.

“Primetila sam poboljšanje kod svojih učenika, postavljaju prava pitanja, razvijaju tu zdravu sumnju prema novim informacijama koje im se plasiraju, mi na časovima UČIMO DA MISLIMO, da razvijamo zdravu logiku i da preispitujemo, zato mislim da su to najveće prednosti ovog predmeta koji učimo, a što se tiče medijskog opismenjavanja ono traje tokom čitavog života”.

Teško je prepoznati lažnu vest i medijsku poruku koja bi negativno uticala na kvalitet informisanja, međutim ovi mladi ljudi imaju instrumente, koje su već na početku svog srednjoškolskog obrazovanja i te kako usvojili.

“Današnji mediji često koriste bombastične naslove i time manipulišu nama. Mi smo tokom ovih časova naučili da treba da proverimo informacije iz više medija (izvora) i da se zapitamo da li je to stvarno istina”, kaže Jovana.

Smatra da je edukacija veoma važna i da treba češće organizovati predavanja na ovu temu.

“Smatram da treba da se organizuju edukaccije ne samo za učenike koji slušaju ovaj predmet u sklopu izborne nastave već i za ostale učenike, tako više učimo o manipulaciji i kako da se izborimo protiv nje”

Medijska pismenost razvija različite veštine: tehničke (sposobnost pristupa medijima), kritičke (razumevanje medijskih sadržaja, sposobnost njihovog tumačenja i kritičkog vrednovanja) te praktične (sposobnost stvaranja medijskih poruka). U nedostatku iste, često se u medijima poturaju sadržaji zarad što više pregleda i bolje čitanosti.

Petra Kasalović smatra da to ne rade samo novinari, već i autori različitih sadržaja na društvenim mrežama i jutjub kanalima.

“Trude se da u naslov stave nešto što nije vezano za ono o čemu se priča u samom videu, ali to će im privući pažnju publike i doneti preglede. Tako se i pojedini “novinari” i “novine”, trude da  što više ljudi privuku da čitaju to, pa u naslove stavlaju brze i netačne informacije, o kojima se ne priča u samom članku”, kaže Petra.

U Gimnaziji će uskoro biti formirana novinarska sekcija, koja će imati za cilj da deci predstavi osnove novinarskog posla i sadržaje kodeksa ali i da ih još više medijski opismeni kod usvajanja medijskih sadržaja. Petra smatra da je to dobra prilika da se što više učenika učlani u ovu sekciju.

“Mislim da bi bilo lepo da imamo novinare na nivou naše škole kako bi učenici mogli da imaju pristup najnovijim vestima o događajima u školi ali i u gradu. Jako je bitno da budemo obrazovani u tom smislu, zato što će nam to pomoći da ne verujemo uvek svakome, pa čak i onim medijima koji stoje iza nekog jakog imena, tačnije koji imaju reputaciju, da i njima pristupamo kritički i da sami donosimo zaključke”.

Medijska pismenost je važna ali ima jednu manu, može zvučati dosadno, poput onog građanskog vaspitanja koje smo u školi ponekad”otaljavali”, a ispostavilo se da je trebalo pažljivije da slušamo na času.