Lazareva subota, u narodu poznata kao Vrbica, slavi se uvek subotom, nedelju dana uoči najvećeg hrišćanskog praznika – Vaskrsa.
Subota pravednog Lazara posvećena je vaskrsenju Lazara iz Vitinije, koga je Isus vaskrsao četvrtog dana posle njegove smrti, izgovaranjem zapovesti: „Lazare, iziđi napolje“. Taj čin predstavlja trijumf ljubavi nad smrću.
Dan uoči praznika Cveti praznuje se Lazareva subota, koja je poznata i kao dan dečje radosti jer je, prema Jevanđelju, Hristos polazeći u Jerusalim rekao: „Pustite decu meni, jer takvih je Carstvo nebesko“. Ovaj se praznik naziva još i Vrbica jer se u pravoslavne hramove unose vrbove grane. Običaj je ispoštovan i u hramu Svete Nedelje u Batusu, gde su deci podeljeni i zvončići čiji zvuk simbolizuje pozdrav Hristu.
„Danas, na Lazarevu subotu, u hramu svete velikomučenice Nedelje u selu Batuse sa punom crkvom naše dečice iz ovog, ali i okolnih sela. Dočekasmo i svetog Lazara koji je vaskrsao na veče praznika Cveti. Vrbu koju smo danas osveštali u hramu delimo našoj dečici da dočekaju u njihovom domu ulazak Gospoda, mi računamo svaki dom je naš, sam hram je dom naš u kome mi ulazimo stalno, svake nedelje i svakog praznika“, poručio je jerej Nikola Dragićević, paroh kosovopoljski čestitajući praznik svim vernicima.
Lazarevu subotu karakterišu brojni običaji. Tako u nekim mestima devojke u narodnim nošnjama, takozvane Lazarice ili Lazarke, obrednim, odnosno lazaričkim pesmama prizivaju radost i blagostanje domovima koje obilaze.
„Veoma sam ponosna na ovo mesto jer se oživljavaju običaji koji su zaboravljeni. Lazareva subota svakako predstavlja jedan od većih praznika od kada i počinju zvanične pripreme za najradosniji praznik Vaskrsenje Hrista. Današnji praznik karakterišu Lazarke koje obilaze domove i svojom pesmom naslućuju radost, zdravlje, sreću, blagostanje u porodici“, istakla je Biljana Perić, rodom iz Batusa, udata u Gračanici.
Ovaj običaj se zadržao u mnogim mestima, ali je u Gračanici i okolini poslednjih godina zanemaren. Zbog toga je Udruženje žena „Tradicija kroz vekove“ odlučilo da ovaj ritual sačuva od zaborava.
„Na neki način trudimo se da vratimo nešto što je zabranjeno, zaboravljeno ili svih ovih godina iz različitih razloga zanemareno. Naše udruženje radi na tome da vrati sve što se vratiti može i da sačuvamo naše lepe srpske običaje. Lazarke već dve i po, možda i tri decenije nisu prolazile našim krajevima. Ima više tih obrednih pesama, mi znamo nekoliko koje su nam usmeno prenesene, a verovatno negde postoje i zapisi. Mi smo pesme naučili zahvaljujući stručnom saradniku udruženja, istoričaru Milošu Spasiću i danas se ovde okupili, u cilju da u domaćinstvu gde pevaju Lazarke naslute radost, blagostanje, zdravlje“, izjavila je Danijela Simonović ispred udruženja „Tradicija kroz vekove“.
Vesele, raspevane Lazarke krenule su kroz Batuse u obilazak domova, a tradicija nalaže da domaćica čiji dom posete pripremi darove.
„Isto je ovako bilo i pre, pevaju, mi ih darujemo, ali odavno nisam videla Lazarku. Odavno, možda još kad sam i ja devojka bila. A sad je ovo što su krenule dobro baš, ovo je mnogo bitno, to je za istoriju“, rekla je osamdesettrogodišnja Kosara Velić.
„Nek’ se pesma ori, da srca ispuni lepotom, a domaćinstva životom“, poručile su mlade Lazarke iz Batusa.
