Društveni mediji postali su ključni za oblikovanje mišljenja, stavova i ponašanja ljudi u savremenim društvima. Broj korisnika interneta “eksplodirao” je, a platforme poput Fejsbuka, X, Instagrama i TikToka sveprisutne su u našim životima.
Mladi danas primaju više informacija u jednom danu, nego predhodne generacije nedeljama. Ali više informacija ne znači bolje razumevanje.
“Mislim da su mladi, recimo mlađi od 30 godina mnogo svesniji i mnogo bolje formiraju svoja mišljenja jer znaju da neke stvari koje se plasiraju na mrežama i komunikaciji uz pomoć video materijala nisu toliko tačne. Pokazalo se da nekoliko stotina godina koliko postoje načini komunikacije ljudi lako mogu da budu izmanipulisan. Društvene mreže koliko god bile loše i koristile se u negativne svrhe u toliko su dobre za pojedinca, jer formiranje pojedinačnog mišljenja u 99 posto slučajeva ide preko društvenih mreža, kaže Petar Adamović saradnik za društvene mreže.
Društvene mreže postale su glavni izvor informacija ali i rizična zona za dezinformacije. Algoritmi prikazuju sadržaj koji potvrđuje ono što već mislite. Tako nastaju “ informacioni baloni” u kojima je teško čuti drugačije mišljenje.
Branislava Vučković doc na katedri za sociologiju Filozofskog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici kaže da to stvara pritisak na klasične medije, na novinare i medijske kuće
“Kad tome dodamo i sve mogućnosti zloupotrebe koje novi mediji pružaju (društvene mreže), kupovina pratilaca i algoritmi koji povećavaju vidljivost ideološki politički podobnih a smanjuju vidljivost nekih drugih naloga što je afera “Piter fajls” potvrdila i čitava “cancel cultura” kad se tome doda, sve je znatno opteretilo odnosno umanjilo postojanje političke javnosti kao prostora javne diskusije. Kada svemu tome dodamo to more informacija, jer smo stalno izloženi toj “informacionoj mećavi”, koje prosečan čovek ne može da usvoji i kritički preispita, umanjuje njegovu mogućnost da bude građanin, jer biti građanin podrazumeva imati kritički odnos prema dešavanjima”, kaže docentkinja Vučković.
Više nije vest da su društveni mediji dominantan izvor informacija za milione ljudi širom sveta.
Podatak da blizu 5 milijardi ljudi koristi društvene medije, čini ih nesumnjivim liderom u distribuciji vesti i informacija.
U Srbiji i u Evropi imamo slobodne društvene mreže gde možemo da gledamo šta god želimo da istražimo razne izvore,smatra Petar Adamović, dok u Kini gde je skoro boravio kaže da to nije slučaj.
“Sve je sankcionisano I koriste društvene mreže isključivo za njihov narativ, odnosno za narativ da je Kina najbolja zemlja na svetu i da je tamo živeti najbolje. To možda jeste tačno, ali oni koristeći društvene mreže mogu da formiraju način mišljenja, način života preko milijardu ljudi i to samo u jednoj državi, kaže Adamović.
Dezinformacije se šire brže nego istina.Viralni sadržaj nije uvek tačan ali često kreira snažan utisak pa čak utiče i na javno mišljenje.
Da li se kritičko mišljenje uči, da li je to veština ili urođena sposobnost?
“Kritičko mišljenje jeste nešto što se uči, što se izgrađuje I tu postoje dva ključna procesa. Jedan jeste process obrazovanja, koji sa svoje strane ima otežavajućih okolnosti u savremenom dobu upravo sa velikom količinom informacija koje se prenose đacima bez mnogo prostora i vremena za process učenja kritičkog mišljenja, kaže Branislava Vučković
Provera izvora, razumevanje algoritama i prepoznavanje manipulacija – to su alati moderne medijske pismenosti. Društvene mreže su moćne, mogu nas informisati ali i zavarati. Na nama je da biramo kako ćemo ih koristiti.
