Policija je počela sa sprovođenjem operativnog plana na osnovu kog je formirala radnu grupu koja će se baviti isključivo seksualnim uznemiravanjem žena na severu Kosova.
Ovo je za Radio Slobodna Evropa (RSE) potvrdio zamenik direktora policije za region sever, Veton Eljšani (Elshani).
„U radnu grupu je uključena policija za javni red i mir, pripadnici granične policije, predstavnik Ministarstva unutrašnjih poslova, dok će radnu grupu nadgledati Policijski inspektorat Kosova i EULEX (Misija EU za vladavinu prava)“, rekao je Eljšani.
Radio Slobodna Evropa je 14. maja pisao o sve učestalijim prijavama seksualnog uznemiravanja žena u opštinama sa srpskom većinom na severu Kosova. Žene koje su ustvrdile da su proživele ta neprijatna iskustva su za RSE svedočile o strahu i ljutnji ali i nepoverenju u institucije koje, prema njihovim rečima nisu adekvatno reagovale.
Potom je ministarka pravde u Vladi Kosova na dužnosti, Aljbuljena Hadžiu (Albulena Haxhiu) 23. maja posetila Severnu Mitrovicu kako bi o ovom pitanju razgovarala sa predstavnicima policije i tužilaštva.
„Svaka prijava seksualnog uznemiravanja i nasilja, bez obzira na etničku pripadnost ili gde se žrtve nalazi, biće obrađena profesionalno“ poručila je ona u objavi na Facebook nalogu.
Hadžiu je pozvala sve žene koje dožive seksualno uznemiravanje da slučajeve odmah prijave nadležnim institucijama.
Prema Krivičnom zakoniku Kosova, seksualno uznemiravanje je svako „neželjeno verbalno, neverbalno ili fizičko ponašanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica, a koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje“. Kazna za ovo krivično delo može biti novčana ili kazna zatvora do tri godina zatvora.
Žene na severu Kosova slučajeve seksualnog uznemiravanja do sada uglavnom nisu prijavljivale jer, kako su same navele, nemaju poverenja u policiju.
Eljšani je za RSE rekao da je tokom ove godine pokrenuto tri slučajeva seksualnog uznemiravanja, te da u pojedinim slučajevima policija pred tužilaštvom nije imala dovoljno dokaza.
Nada da će operativni plan biti uspešan i da neće ni biti potrebe da se ovakvi slučajevi dalje prijavljuju.
Šta tačno predviđa operativni plan?
Deo operativnog plana je, prema Eljšanijevim rečima, da u pet glavnih ulica u Severnoj Mitrovici bude raspoređeno po dva policajca koji na uniformama imaju kamere i koji će pratiti eventualna uznemiravanja žena.
„Jedan ili obojica policajca pričaju srpski jezik, statična tačka je u Bošnjačkoj mahali (multietničko naselje u Severnoj Mitrovici), dok su tokom noći angažovani i istražitelji u civilu. Zaustavljaće se sva sumnjiva lica ili oni koji voze automobile sa zatamnjenim staklima“, precizira Eljšani.
On podvlači da je policija sve vreme prisutna na ulicama u opštinama na severu Kosova, ali da se sa posebnim operativnim planom počelo na predlog generalnog direktora policije, Gazmenda Hodže (Gazmend Hoxha) usled „aktuelizacije problema“.
Operativni plan će trajati tri meseca, nakon čega će se razmatrati da li ga je potrebno produžavati ili ne.
‘Seksulano uznemiravanje problem celog kosovskog društva’
Dugogodišnja aktivistkinja za ženska prava iz Severne Mitrovice, Ružica Simić, u izjavi za RSE kaže da operativni plan „pozitivni početak“ sprečavanja seksualnog nasilja na severu Kosova ali ponavlja da je kosovskoj policiji neophodna edukacija u toj oblasti.
„Seksualno uznemiravanje je problem na celom Kosovu. Ovde (na severu) je to krivično delo povezano sa etničkim momentom, odnosno da su uglavnom pogođene Srpkinje, ali su pogođene i Bošnjakinje i sve druge žene na severu“, napominje Simić.
Dodaje da je sada potrebno vreme kako bi se videli rezultati operativnog plana, te da će se jedino u slučaju pozitivnog ishoda povećati poverenje u institucije.
Prema oceni Simić, za veće poverenje Srba u kosovske institucije neophodan je povratak njihovih sunarodnika u policiju i pravosuđe, koje su u okviru političke odluke napustili 2022. godine.
Šta kaže EULEX?
Misija EU za vladavinu prava na Kosovu, EULEX, je u odgovoru za RSE navela da je upoznata sa navodima seksualnog uznemiravanja širom Kosova, posebno na severu, te da ih shvata veoma ozbiljno.
Inače, grupa srpskih nevladinih organizacija se sredinom maja 12. maja obratila međunarodnoj zajednici, posebno misije EULEX-u sa pitanjima da li prate i dokumentuju slučajeve uznemiravanja žena i devojaka na severu Kosova, te „koji su konkretni koraci koje preduzima kada identifikuje sistematske propuste u radu Kosovske policije u vezi sa zaštitom građana iz nevećinskih zajednica“.
Iz EULEX-a navode da su primili ovaj zahtev civilnog društva, da su na njega odgovorili, te ponovili da je „kršenje ljudskih prava i oblik rodno zasnovanog nasilja“ neprihvatljivo i da ga snažno osuđuje.
„Misija je ponovila svoju čvrstu posvećenost podršci kosovskim institucijama i društvu u njihovom radu i naporima ka iskorenjivanju svih oblika rodno zasnovanog nasilja, podsećajući na svoje snažne kapacitete za praćenje i savetodavnu ulogu u podržavanju jačanja policijskih napora Kosovske policije usmerenih ka zajednici“, navodi se u odgovoru EULEX-a.
Kakva je statistika?
Prema podacima Policije Kosova, do 10. marta ove godine na celoj teritoriji Kosova zabeleženo je 15 slučajeva silovanja. Tokom 2024. godine bilo ih je 71, dok je 2023. godine zabeleženo 94 slučajeva.
Istovremeno, do 10. marta ove godine registrovano je šest slučajeva seksualnog napada.
Prošle godine bilo ih je 71, a 2023. godine – 67.
Policija nije odgovorila na pitanje u kojim opštinama su se ovi napadi dogodili.
Prema Krivičnom zakoniku Kosova, za ova krivična dela predviđena je kazna novčane kazne ili zatvora od 1 do 10 godina.
Inače, nevladina organizacija Aktiv iż Severne Mitrovice je 29. maja organizovala javnu diskusiju o „bezbednosnim izazovima i poverenju“, odnosu policije i zajednice na severu Kosova, u kojoj su učestvovali građani, predstavnici lokalnih institucija, političkih stranaka i međunarodnih organizacija.
Na ovoj diskusiji predstavnici srpske zajednice su izneli problem verbalnog seksualnog uznemiravanja i izrazili „zabrinutost zbog nepoštovanja zakona“.
„Tokom otvorene diskusije, istaknuti su ključni izazovi i potrebne promene kako bi se poboljšalo poverenje i bezbednost na severu Kosova“, saopšteno je.
Aktiv je dodao da je diskusija ukazala i na „urgentnu potrebu za jačanjem međusobnog poverenja između policije i građana“, te uspostavljanje efikasnijih mehanizama za prijavu problema.
Izvor: Radio Slobodna Evropa
