Kosovo nije ponovo apliciralo za članstvo ni ove godine, pošto je organizacija ove nedelje održala svoje 93. zasedanje u Maroku. Srpski zvaničnici predstavili su nepodnošenje zahteva Kosova kao diplomatsku pobedu i najavili da će aplicirati za otvaranje Regionalnog biroa Interpola za Jugoistočnu Evropu u Beogradu.
Srbija će zvanično podneti zahtev za otvaranje sedišta Regionalnog biroa za jugoistočnu Evropu Međunarodne policijske organizacije, poznate kao INTERPOL, u Beogradu. Ovu objavu je dao ministar unutrašnjih poslova zemlje Ivica Dačić na marginama 93. sednice Generalne skupštine Interpola, održane u Maroku, gde Kosovo ni ovog puta nije ponovo podnelo zahtev za članstvo.
Dačić je rekao da je Srbija obezbedila podršku velikog broja zemalja u regionu za ovu inicijativu, uključujući i podršku odlazećeg predsednika Interpola Ahmeda Al-Raisija.
„Mnogo više pažnje je posvetio zemljama koje su možda bile u neravnopravnom položaju jer ne pripadaju zapadnoj hemisferi. Podržao je stvaranje više regionalnih kancelarija i zainteresovani smo da Regionalni biro za Jugoistočnu Evropu bude u Beogradu i zvanično ćemo aplicirati“, rekao je Dačić za srpske medije.
Dići je naglasio da očekuje da generalni sekretar Interpola Valdes Urkiz poseti Beograd u narednim mesecima, radi daljih razgovora o formiranju Regionalnog biroa u Beogradu.
Dačić je na ovoj sednici nastavio da lobira protiv kosovske aplikacije za Interpol. Rekao je da je Srbija „već bila opečena“ pokušajima zvanične Prištine i da nastavlja da posvećuje posebnu pažnju ovom procesu.
Prema rečima Dačića, Kosovo nije apliciralo u poslednjih pet ili šest godina „jer shvata da nema šanse za uspeh“.
Kosovsko Ministarstvo spoljnih poslova nije saopštilo zašto Kosovo nije ponovo podnelo zahtev ove godine, niti je komentarisalo mogućnost otvaranja Biroa u Beogradu. Ni Interpol nije naznačio da li će zahtev Srbije biti razmatran.
Bivši ministar unutrašnjih poslova Bejtuš Gaši rekao je da nepodnošenje zahteva Kosova odražava nedostatak jasne i konsolidovane diplomatske strategije, strateški vakuum koji je Srbija iskoristila.
„Zvanična objava Srbije o otvaranju Regionalnog biroa u Beogradu predstavlja važan strateški potez, dajući Srbiji institucionalnu prednost i koordinirajuću ulogu u balkanskim policijskim mrežama, dok Kosovo ostaje periferno. Ovo stvara stratešku asimetriju – Srbija u centru, Kosovo na periferiji. Nečlanstvo ne odražava nedostatak policijskih kapaciteta, već nedostatak strategije bezbednosne diplomatije i međunarodnog političkog pritiska, uglavnom iz Srbije. Nepodnošenje zahteva Kosova od 2018. godine i inicijativa Srbije za Regionalni biro stvorili su stratešku asimetriju i rizik za policijske kapacitete“, rekao je on.
Kosovo je poslednji put podnelo zahtev za članstvo u Interpolu 20. novembra 2018. godine, tokom Generalne skupštine u Dubaiju. Na marginama Generalne skupštine u Dubaiju, Bedžet Pacoli, ministar spoljnih poslova, i visoki zvaničnici u kosovskoj vladi izrazili su uverenje da je Kosovo obezbedilo glasove za članstvo. Iako je imalo značajnu podršku zemalja saveznica, zahtev je odbijen nakon što nije uspeo da obezbedi 2/3 glasova potrebnih za članstvo. U prvom krugu glasanja, članstvo Kosova u Interpolu podržalo je 76 zemalja, 56 je bilo protiv, a 22 uzdržane. U međuvremenu, u drugom krugu glasanja, Kosovo je dobilo 68 glasova za, 51 protiv i 16 uzdržanih. Nakon ovog napora, zemlja je odlučila da preispita svoju strategiju i da ne podnosi nove zahteve bez prethodnog obezbeđivanja šire baze podrške.
Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Prištini reagovala je na kontrakampanju Srbije za članstvo Kosova u INTERPOL-u, ističući da je neuspeh članstva gubitak za ceo region.
Srbija je ovaj neuspeh predstavila kao veliku pobedu za sebe. Sledećeg dana, vlada koju je predvodio Ramuš Haradinaj povećala je carinu na proizvode iz Srbije i Bosne i Hercegovine sa 10 na 100 procenata. Zbog takse, srpske vlasti su odbile da nastave dijalog sa Kosovom, proces koji i dalje ima za cilj postizanje sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji koji bi takođe uklonio prepreke za članstvo u međunarodnim organizacijama.
Otvaranje kancelarije u Beogradu imalo bi veliki uticaj na region, pozicionirajući Srbiju kao centar za koordinaciju regionalnih policijskih operacija. To postavlja pitanja o tome kako bi Kosovo bilo uključeno u ovu strukturu, s obzirom na to da Srbija ne priznaje njegovu državnost i da je u prošlosti podsticala napade na Kosovo, poput onog u Banjskoj 24. septembra 2023. godine.
Poslednjih godina, zbog geopolitičke dinamike, kontinuirana lobistička kampanja Srbije protiv Kosova, uprkos sporazumu u Briselu koji to zabranjuje, kao i podele između prokosovskih država i onih koje podržavaju Srbiju, stvorile su teško okruženje za članstvo Kosova.
„Srbija je više puta kršila Briselski sporazum (2013), sprečavajući učešće Kosova u regionalnim, međunarodnim organizacijama i bezbednosnim mehanizmima. Ova kršenja uključuju strukturirano lobiranje protiv Kosova, organizovanje antikosovskih koalicija, bilateralni pritisak na neutralne države i otvoreno protivljenje tokom procesa glasanja. Međutim, uprkos dokumentovanju ovih praksi, Srbija nije iskusila efikasne kazne, stvarajući opasan presedan i produbljujući institucionalni, operativni i strateški jaz“, rekao je bivši ministar Gaši.
Iako Kosovska policija sarađuje sa Interpolom putem posredničkih kanala i razmene informacija, nedostatak članstva ograničava njeno učešće u globalnim mrežama za sprovođenje zakona i borbu protiv kriminala.
Gaši procenjuje da su posledice nečlanstva direktne i dugoročne.
„Postoje poteškoće u hapšenju traženih lica, smanjena je efikasnost u borbi protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, niža je međunarodna percepcija kapaciteta Kosova, kontinuirana zavisnost od posredničkih mehanizama kao što je UNMIK i sve veća strateška asimetrija prema Srbiji. Ovaj kontekst jasno pokazuje da izazov nije samo tehničke prirode: slabljenje bezbednosnih kapaciteta i povećanje strateške asimetrije zahtevaju novi i konsolidovani pristup bezbednosnoj diplomatiji“, rekao je Gaši. „Kosovo ostaje van INTERPOL-a uprkos tome što ima jednu od najprofesionalnijih policijskih struktura u regionu. Tehnički procesi članstva često se pretvaraju u politička bojna polja, gde države sa geopolitičkim interesima, a posebno Srbija, koriste organizaciju da bi konsolidovale regionalnu prednost.“
Napori Kosova da se pridruži INTERPOL-u datiraju još iz 2010. godine. Tada Izvršni komitet nije uzeo u obzir zahtev koji je podnela zvanična Priština. Kosovo je podnelo zahtev 2015. i 2016. godine, ali to nije bilo uvršteno u dnevni red Generalne skupštine. A 2017. godine Kosovo je povuklo zahtev, u odsustvu podrške koja bi mu obezbedila članstvo.
„Koha Ditore“ je 2019. godine objavila depešu u kojoj su objašnjeni svi razlozi zbog kojih država nije uspela da obezbedi podršku za članstvo u INTERPOL-u. Nedostatak podrške je takođe opravdan posledicama po buduće procese članstva, koje je neuspeh u pridruživanju UNESKO-u izazvao. Takođe, uočen je i drugi poseban problem, istovremena aplikacija sa Palestinom. Kosovo je u to vreme povuklo svoju aplikaciju, ali Palestina se pridružila.
