Izborni proces na Kosovu važan je za sve zajednice jer predstavlja osnovni mehanizam kroz koji građani mogu da iskažu svoje političke stavove i da biraju predstavnike koji bi trebalo da zastupaju njihove interese.
Međutim, sama činjenica da srpske partije budu sertifikovane nakon uloženih žalbi i učestvuju na izborima ne znači automatski i da će život Srba na Kosovu postati bolji. Suštinsko pitanje ostaje – da li vladajuća većinska partija i institucije zaista žele da poštuju prava svih građana, uključujući i srpsku zajednicu.
Ukoliko se paralelno sa izborima nastave pritisci, ograničavanje prava na upotrebu jezika i marginalizacija u institucijama, postavlja se legitimno pitanje: kakav će boljitak Srbima doneti izlazak na izbore?
Predstavnici srpske zajednice, ma koliko formalno legitimni, ostaju bez realnih mogućnosti da unaprede svakodnevni život svojih sunarodnika ukoliko politička volja većinske partije ostane zatvorena za dijalog i ravnopravnost.
Kada izbori služe samo kao dekor demokratije iza kojeg stoji realnost diskriminacije, onda se urušava poverenje i kod samih građana, koji uviđaju da njihovo pravo glasa ne znači i pravo na bolji život.
Izbori su potrebni i važni, ali nisu dovoljni. Demokratski proces ima smisla tek onda kada najjača partija pokaže spremnost da tretira Srbe kao ravnopravne građane, a ne kao politički problem.
Bez tog iskoraka, svaka izborna pobeda ili učešće manjinskih partija ostaje prazna forma –bez suštine koja menja stvarnost zajednice.
Srbi žele da veruju da će njihov izlazak na izbore i glas svojim izabranim predstavnicima doneti stvarni progres u njihovom životu. Brojne jednostrane akcije od strane najveće kosovske partije koja kroz institucije deluje po svom nahođenju, direktno utiču na kvalitet života Srba, a one su izvan moći lokalne vlasti.
Šta je prethodilo ?
Glasovima članova Samoopredeljenja Centralna izborna komisija (CIK) Kosova je po drugi put u jednoj godini osporila pravo najvećoj srpskoj partiji, Srpskoj listi da učestvuje na izborima, ali i Srpskoj demokratiji. To je izazvalo talas izbalansiranih, ali snažnih reakcija i komentara. Prvi put, Srpskoj listi je uskraćena verifikacija za parlamentarne izbore 9. februara, a identičan scenario dogodio se i pre nekoliko dana, kada joj je osporeno pravo učešće na lokalnim izborima.
Izbori na Kosovu često se predstavljaju kao dokaz demokratskog kapaciteta društva, ali ako većinska partija sistematski odbija da poštuje prava manjinskih zajednica, onda se izborni proces svodi na praznu formalnost. Sertifikacija srpskih partija ili učešće njihovih predstavnika nema nikakvu realnu težinu ukoliko se paralelno sprovodi politika pritisaka, institucionalne diskriminacije i ignorisanja osnovnih prava na jezik, bezbednost i ravnopravan tretman
Izborni panel za žalbe i predstavke (IPŽP), doneo je odluku kojom se poništava odluka Centralne izborne komisije u Prištini da Srpskoj listi i njenim kandidatima zabrani učešće na lokalnim izborima.
Srpska lista: Politička, a ne pravna odluka
Predstavnici Srpske liste su, poučeni prethodnim iskustvom, bili spremni da se ovakav scenario ponovi. Odluku koju smatraju nezakonitom i diskriminatorskom ocenili su kao čisto političku, a ne pravnu. “Ovo nam potvrđuje da CIK nije nezavisne institucija, već da je pod uticajem Kurtijevog režima”, izjavio je potpredsednik srpske liste Igor Simić.
Sličan ton došao je i iz Srpske demokratije. Poručili su da nije bilo pravnog osnova za odbijanje kandidature, već da su “prevagnuli politički pritisci i strah od posledica slobodnog glasa Srba”.
Reakcije međunarodne zajednice
Ubrzo nakon što su se oglasile odbijene srpske stranke, počela su da pristižu i saopštenja međunarodnih aktera, izražavajući zabrinutost.
Otpravnica poslova u ambasadi SAD-a Ana Pratipati, izrazila je zabrinutost zbog, kako je navela, pokušaja da se spreči učešće srpskih stranaka na izborima 12. oktobra. Nakon sastanka sa vršiocem dužnosti premijera Aljbinom Kurtijem, istakla je da je jasno stavila do znanja da je izuzetno važno da kosovski Srbi učestvuju na izborima.
Iz nemačke ambasade takođe je iskazana zabrinutost zbog isključivanja političkih stranaka iz izbornog procesa i pozdravljeno što su odbijene strane iskoristile mogućnost žalbe. Dan kasnije, saopštenjem oglasile su se ambasade zemalja Kvinte zajedno sa Kancelarijom Evropske Unije na Kosovu. U saopštenju se navodi da su zabrinuti zbog pokušaja političkih aktera da ograniče konkurenciju među političkim strankama koje predstavljaju nevećinske zajednice.
Brisel se oglasio poslednji navodeći da je Evropska unija razočarana i da žali “zbog stava koji je pokret Samoopredeljenje zauzeo tokom procesa verifikacije”.
Reakcije civilnog sektora i stručne javnosti
Posmatrači izbornog procesa saglasni su da situacija oko kandidature Srpske liste nije protekla kako treba. Vulnet Bugačku, istraživač u Demokratskom institutu Kosova, organizaciji koja je pratila rad CIK-a, ocenio je da je u pitanju političko taktiziranje Samoopredeljenja. Bugačku je naglasio da je kancelarija za registraciju i sertifikaciju stranaka već dala preporuku za prijem kandidature, ali da je CIK uprkos tome odbio sertifikaciju.
Politikolog Ognjen Gogić rekao je za RTS da se slaže da je CIK postupio nekorektno kada je odbio da verifikuje Srpsku listu zbog optužbi članova iz reda Samoopredeljenja da je Srpska lista “teroristička organizacija” i da 90 posto kandidata su pripadnici “srpskih paralelnih institucija”, a uprkos proceni Kancelarije za registraciju, potvrđivanje i finansijsku kontrolu političkih subjekata koja je 20. avgusta dala preporuku za prijem kandidature ovog političkog subjekta.
„Ovo deluje kao repriza lošeg filma koji smo već gledali” naveo je Gogić.
On je dodao i da ne postoji pravni osnov da se Srpskoj listi zabrani izlazak na izbore, a da “Aljbin Kurti prikazuje Srpsku listu kao strašilo i da je on jedini koji brani Kosovo”.
Sudski savet Kosova je osudio političke pritiske na Izborni panel za žalbe i predstavke i istakao da je svaki oblik političkog pritiska neprihvatljiv i opasan.
Sudski savet navodi u saopštenju da je IPŽP nezavisna institucija i da svaki pokušaj da se utiče predstavlja direktan napad na pravosudni sistem i ustavni poredak Kosova.
Ističe se da Savet potvrđuje svoju punu posvećenost zaštiti institucionalne nezavisnosti i da će reagovati na svaki oblik pritiska koji ugrožava pravedno i zakonito funkcionisanje pravosudnog sistema..
Srbi na Kosovu konstantno osećaju strepnju i neizvesnost, a sva politička previranja dodatno destabilizuju i onako krhku političko-bezbednosnu situaciju.
Suština izbornih procesa, nije da se podele mandati između partija, nego da građani žive bolje i kvalitetnije u jednom demokratskom sistemu, gde se na jedan nediskriminatorski način poštuju prava svih zajednica.
Zato je ključna odgovornost upravo na najjačoj partiji i vladajućoj većini: potrebna je njihova politička volja da Srbe tretiraju kao ravnopravne građane, kako bi izlazak na izvore bio smislen. Demokratska forma ne može da prikrije autoritarni sadržaj, a poverenje građana ne može da se obnovi ukoliko se istovremeno toleriše diskriminacija i obesmišljava sama ideja političkog učešća.
Suština demokratije je u tome da li se svaka zajednica oseća zaštićeno i ravnopravno u institucijama koje tim izborima dobijaju legitimitet.
Izbori nisu dekor, izbori bi trebalo da svim zajednicama, a ne samo većinskoj omoguće život dostojan građana. Samo tada možemo smatrati da je na delu stvarna demokratija, a ne kontrolisani proces.
Izvor: Radio Mitrovica sever
