Redovni lokalni izbori na Kosovu, biće održani 12. oktobra. I dok ih jedni dočekuju kao trenutak “oslobođenja”, drugi upozoravaju na eventualne opasnosti i rizike koje će doneti kampanja, ali i promena demografskih prilika u Severnoj Mitrovici.
U momentu kada kosovska predsednica Vjosa Osmani, nakon konsultacija sa najvećim kosovskim strankama, saopštava odluku o raspisivanju redovnih lokalnih izbora, u četiri opštine na severu Kosova sa pretežno srpskim stanovništvom (Severnoj Mitrovici, Zvečanu, Leposaviću i Zubionom Potoku), na vlasti su gradonačelnici iz redova albanskog stanovništva, koji su tu od 26. maja 2023. godine.
Izabrani su na vanrednim izborima koje su Srbi bojkotovali, a koji su organizovani nakon što su u novembru 2022. godine napustili kosovske institucije na severu, zbog neslaganja oko pitanja registarskih oznaka, što je tada saopšteno kao razlog. Opštine na severu vode Erden Atić u Severnoj Mitrovici, Iljir Peci u Zvečanu, Ljuljzim Hetemi u Leposaviću i Izmir Zećiri u Zubinom Potoku.
Tokom te dve godine od uspostavljanja lokalne strukture u kojoj nesrazmerno prednjače službenici albanske nacionalnosti, svoj posao najozbiljnije su shvatili opštinski inspektori, pa je po njihovom nalogu u tom periodu zatvoreno na desetine institucija koje su do tada funkcionisale u srpskom sistemu. Objekti u kojima su se te institucije nalazile su “vraćeni “ opštinama, kako su tvrdile kosovske vlasti, odnosno “uzrurpirane”, kako su saopštile srpske vlasti.
Građani su uskraćeni za mogućnost pribavljanja dokumentacije neophodne za funkcionisanje i ostvarivanje prava u srpskom sistemu, koji i sada predstavlja koren finansijske sigurnosti stanovništva u srpskim sredinama. Usledio je niz odluka od kojih je tek poneka, menjala život građana na bolje.
Ambasadori zemalja Kvinte, zvaničnici EU, kao i šefica UNMIK-a Karolin Zijade, upozoravali su na otežavajuće okolnosti u kojima se srpski narod našao usled ovakvih političkih odluka.
Prekor se uvek završavao na upozorenjima, preporukama ili reagovanjima, bez konkretnih poteza koji bi ublažili pritisak i olakšali život građanima o čijoj dobrobiti se nije mislilo.
To zanemarivanje potreba i zabrinutosti građana, razlog je njihovog nezadovoljstva, kaže se u izveštaju “Suštinska reintegracija – kako izbeći ‘zombi upravljanje’ na severu Kosova”, koji je NVO “Aktiv” predstavila 10. juna ove godine.
“Lokalne institucije su u velikoj meri delovale bez ozbiljnog uvažavanja potreba i zabrinutosti zajednice, što je rezultiralo donošenjem odluka koje su dodatno destabilizovale već krhku političku situaciju. Mnogi kosovski Srbi danas se osećaju marginalizovanije nego u bilo kom periodu od potpisivanja Briselskog sporazuma 2011. godine”, kaže se u tom izveštaju.
Odmah po objavljivanju odluke o odabiru datuma za održavanje redovnih lokalnih izbora, predstavnici Srpske liste, stranke koja uživa podršku zvaničnog Beograda i najvećeg broja glasača iz srpske zajednice, su na društvenim mrežama krenuli u odbrojavanje dana koji ih dele od kako kažu “oslobođenja”.
Programska menadžerka Nove društvene inicijative Milica Andrić Rakić kaže kako nije iznenađenje da je Srpska lista, zainteresovana za lokalne izbore i da je još u kampanji za parlamentarne, nagoveštavala spremnost za učešće i na lokalnim.
“U ovom trenutku je izvesno da će i oni kao najveća partija, ali pretpostavljam i opozicione srpske partije učestvovati u izborima” kaže Andrić Rakić.
Međutim, ipak smatra da sami izbori neće značiti mnogo, ako se na visokom političkom nivou ne izdejstvuje poštovanje prava srpskog naroda zagarantovanih Briselskim sporazumom, kakvo je Zajednica srpskih opština (ZSO). Takođe smatra, da za promene nije dovoljno da dođe samo do izmene u etničkoj strukturi lokalne samouprave.
“Ukoliko stvari sa ZSO i policijom ostanu nepromenjene do oktobra, biće to povratak u još jedan nivo vlasti bez ispunjenja zahteva zbog kojih je do napuštanja institucija došlo što će predstavljati vid poraza te politike. S druge strane, zbog nepopularnosti trenutnih lokalnih zvaničnika i gradonačelnika, učešće na izborima koji bi doveli do njihove smene, u nekoj meri amortizuje taj poraz”napominje Andrić.
Imaju ći u vidu da kosovska skupština od aprila nije uspela da se konstituiše, nije isključeno da će građane na Kosovu na jesen dočekati i novi parlamentarni izbori dupla kampanja.
Iskustvo poslednjih godina nas uči da se u ovom istorijskom trenutku, kompletan teret kampanje po pravilu navali na sever Kosova, kaže politikolog Ognjen Gogić. Navodi da tu kampanju treba čekati sa zebnjom i posebnim oprezom. A kampanja se deli na zvaničnu i nezvaničnu, koja uglavnom porani…
“Ja očekujem brojne provokacije i brojna dešavanja na severu Kosova do tog trenutka zato što mislim da Kurti i generalno albanska vlast u Prištini neće prepustiti te opštine bez borbe. Oni će pokušati da očuvaju vlast u tim opštinama i mislim da će sever biti važna tema u kampanji, posebno ako bude i parlamentarnih izbora“ smatra Gogić.
Podseća da je leto naročito dinamičan period, jer u to vreme je na Kosovu stanovništvo iz dijaspore, pa se zarad pridobijanja njihovih simpatija, organizuju razne akcije. Kao primer, Gogić navodi zahtev za otvaranje glavnog mosta na Ibru, koji je obeležio leto 2024.
„Ovaj period trebalo bi izdržati na nogama. Sami izbori ipak jesu neka šansa za Srbe na severu da se povrati vlast u ovim opštinama, jer ipak su ove akcije koje su bile sprovedene, bile i inicirane od strane lokalnih struktura“.
Dve godine su značajan period u kome su opštine na severu Kosova pretrpele i izvesne demografske promene, na koje takođe treba misliti.
„U Mitrovici na primer, može da se desi da albanske i bošnjačke partije odigraju pametnije od Srba i da zakomplikuju matematiku. Iako su Srbi najbrojniji među stanovnicima Severne Mitrovice, pobeda nije zagarantovana, tako da bi politički akteri morali ozbiljno da shvate ove izbore, da se potrude da preuzmu vlast, a onda da rade bolje nego pre“ mišljenja je Gogić.
Kao još jedna eventualna promena u odnosu na pređašnje izborne procese na lokalu u kojima su Srbi učestvovali, pominje se i višestranačka zastupljenost u lokalnim skupštinama. Na to bi valjalo računati jer su i parlamentarni izbori od 9. februara 2025. dali nagoveštaj da se srpska zajednica blago raslojava, jer po prvi put svih deset poslaničkih mestakoje kosovski Ustav garantuje Srbima u kosovskom parlamentu, nisu pripali Srpskoj listi.
“Što se glasačkog korpusa unutar srpske zajednice tiče, sudeći i prema rezultatima na centralnom nivou gde se Srpska lista po prvi put izgubila jedno od 10 rezervisanih mesta, dok je bila blizu da izgubi i drugo, može se očekivati nešto veći nivo pluralizma i balansiraniji odnos snaga u skupštinama većinski srpskih opština nego što je to bio slučaj prethodnih godina”.
Najnepovoljniji ishod bi prema Gogićevom mišljenju bio bi da uopšte ne dođe do promene vlasti, odnosno da se bojkotuju izbori.
U međuvremenu,Centralna izborna komisija (CIK) usvojila je Plan aktivnosti za lokalne izbore zakazane za 12. oktobar. U ovom planu su precizirani rokovi za prijavljivanje predizbornih koalicija, učešće političkih partija na izborima ili njihovo neučestvovanje, početak izborne kampanje i glasanje putem pošte. Raspravu među članovima CIK-a izazvalo je pitanje zastupljenosti političkih partija u Opštinskim izbornim komisijama.
Rok za prijavljivanje predizbornih koalicija, kao i za obaveštavanje o neučestvovanju na lokalnim izborima, počeo je u ponedeljak, a završava se 23. juna.
Predizborna kampanja počeće 17. septembra, a okončaće se 11. oktobra, dok će se gradonačelnici I lokalni odbornici birati 12. oktobra.
Izvor: Radio Mitrovica sever
