U organizaciji Zavičajnog kluba Pećanaca u Beogradu, sinoć je u bioskopskoj sali Etnografskog muzeja, održana promocija kapitalne monografije „Istorija srpske poezije na Kosovu i Metohiji 1951-2022“ književnika Aleksandra B. Lakovića.
Prisutna publika imala je priliku da se upozna sa radom na ovoj značajnoj studiji, koja će biti nezaobilazna u proučavanju srpske knjiženosti stvarane na Kosovu i Metohiji.
„Najveće zadovoljstvo bi mi pričinilo to, kada bi neki profesori i istraživači sa fakulteta i instituta uradili novu knjigu, koja bi bila bolja od ove, koja bi primenom svih naučnih aparata i metoda, pristupila svim ovim pesnicima, klasifikovala ih i vrednosno označila. Na žalost, to se izgleda neće dogoditi skoro, s obzirom da se na fakultetu u Kosovskoj Mitrovici, jako retko profesori odlučuju da svojim studentima daju za seminarske, master i doktorske radove nekog pesnika koji je stvarao na tlu na kome je fakultet. Ja sam se trudio da nikoga ne izostavim, da koliko je u mojoj moći popišem sve značajne poetičke pravce i autohtone pojave, koje su stvarale na ovom području. Trudio sam se da u ovu knjigu uvrstim sve koji su pisali na srpskom jeziku, bez obzira na ideološke, kao i nacionalne razlike“, istakao je autor Aleksandar B. Laković.
Govoreći o ovoj vrednoj knjizi, Živojin Rakočević, izdavač, rekao je da se od njenog izlaska često druži sa njom, jer se na taj način druži sa svim onim ljudima sa kojima je nekada drugovao u Prištini, od kojih je učio šta je poezija i šta, zapravo, znači živeti za književnost.
„Mnogo je imena u ovoj knjizi, za koje ni ja nisam čuo, iako se bavim književnošću. Laković se potrudio da o svima njima ostavi traga u ovoj knjizi i njihov doprinos našem podneblju i našoj kulturi ne ostavi zaboravu. U knjizi je autor pomirio neka od imena koja su za njihovog života bila u svađi, a sada svi oni stoje jedni do drugih, podjednako važni za srpsku poeziju“, naveo je on.
Program su čitnjem poezije obogatili pesnici Milica Jeftimijević Lilić, Radomir Stojanović i Radenko Bjelanović, a za muzički intermeco potrudio se pojac Marko Kačarević.
Izvor: Kim, Dom kulture Gračanica
