Počev od septembra prošle godine,  velikom broju porodica u srpskim sredinama na Kosovu, Ministarstvo finansija, rada i transfera, obustavilo je isplatu dečjeg dodatka.

Nosioci ovog prava među kojima su većinski majke, dobile su krajem avgusta i početkom septembra mejl od resornog ministarstva u kom se navodi da je neophodno da „verifikuju“ svoje i prebivalište svoje dece.

Ines Aljević Mihajlović iz NVO Centar za zastupanje demokratske kulture (ACDC) kojoj su se ove žene uglavnom i obraćale za savet, kaže da se od njih zahtevalo da nadležnom centru za socijalni rad dostave podatke o svom i prebivalištu članova domaćinstava u kome žive.

„Shodno tom zahtevu, žene su kosovskim centrima za socijalni rad dostavljale  svoje lične karte i ekstrakte svoje dece gde se vidi  prebivalište, kao i potvrde o vakcinaciji ako je reč o mlađoj, odnosno potvrde o redovnom školovanju, ako se radi o starijoj deci“ kaže Aljević Mihajlović.

U centrima za socijalni rad, roditelji nisu uspeli da saznaju zašto se od njih u tom trenutku traži verifikacija, već su samo dobijali odgovor da je to zahtev ministarstva koji čak nema pisanu formu, već je usmeni.

Tokom poslednja tri meseca prošle godine, roditelji dobijaju još jedan mejl, ovoga puta sa nalogom da tu istu dokumentaciju dostave poštom.

„Rečeno im je da se ta dokumentacija šalje putem kosovske Pošte i da zaposleni u poštama znaju kako i kome da tu dokumentaciju pošalju. Žene su onda pristupile i tom načinu dostavljanja dokumentacije, međutim, tim porodicama ispalata dečjeg dodatka nije nastavljena, čak nisu dobili ni odgovor da li su uopšte njihova dokumenta prihvaćena ili nisu i ako nisu – zašto nisu“ kaže Aljević Mihajlović.

Prema njenim rečima, usledio je period kada su se roditelji pojačano javljali, uglavnom neformalno ovoj organizaciji, sa pitanjem da li znaju da im objasne o čemu se radi i da li znaju nešto više o toj uredbi. ACDC je odmah organizovao niz sastanaka sa međunarodnim organizacijama od kojih, kako Ines kaže, nisu uspeli da dobiju konkretne odgovore da li su upoznati sa ovom uredbom i da li znaju koje sve tačke ona sadrži.

Sled događaja je krajnje zbunjujući i nelogičan.

„Negde u januaru, koricnicama stiže još jedan mejl u kome se kaže da bi trebalo da se jave Agencijii za statistiku Kosova kako bi se prebivalište njih i njihove dece verifikovalo i kako bi se nastavilo sa isplatom dečjeg dodatka po protokolu“ priča dalje naša sagovornica.

Žene koje su se javljale su bile u konfuziji – kakve veze ima socijalno davanje sa Agencijom za statistiku?

„Neke žene su se javile Agenciji, neke porodice su to odradile neke nisu, većina sa severa Kosova nije jer prosto ne mogu da shvate kakve veze imaju te dve kategorije“.

Aljević Mihajlović napominje da je teško razumeti, jer čak ni onaj deo civilnog sektora koji bi mogao da protumači takvu odluku, ne može da im pomogne jer takve odluke nema i niko od njih nije imao priliku da se sa razlozima i pravnim opravdanjem takve odluke upozna.

Ines je i sama jedna od majki kojoj je iz navedenih razloga obustavljeno ovo sledovanje. Kaže da iznos koji se u ove svrhe odobrava nije preterano značajan, ali ako govorimo o demokratskim principima „hajde da ona budu primenjena na sve“.

„Problematično je, poražavajuće i ponižavajuće kršiti dečja prava. U zakonu  piše da sva deca rođena na Kosovu, kao i ona koja imaju državljanstvo, do svoje 16. godine ostvaruju pravo na dečji dodatak. Držim se toga da ako to pravilo važi za većinsku zajednicu, treba da važi i za manjinsku. Ne bih volela da me frustrira činjenica da ja sad moram da dokazujem svoje prebivalište na Kosovu nekim dodatnim dokumentima“ dodaje Aljević Mihajlović.

Ona napominje da je izvor najveće frustracije nepostojanje interakcije za nadležnim ministarstvom koje nikoga od njih nije udostojilo obrazloženjem bilo koje vrste.

Pored nevladinih organizacija, u ovakvim situacijama, građani mogu da se obrate i Kancelariji za besplatnu pravnu pomoć koju je osnovala kosovska Vlada, a koja takođe postoji i u Severnoj Mitrovici. Nalazi se u zgradi North City na prvom spratu.

Kako bi stekli što jasniji uvid u to o kom broju porodica se radi, neformalno udruženje roditelja čiji je Ines član, uputilo je poziv svim očevima i majkama da im se obrate kako bi evidentirali slučajeve.

„Nama će ti podaci poslužiti da u nekim narednim susretima sa međunarodnom zajednicom koja je tek nedavno upoznata sa ovim problemom, znamo o kom broju porodica govorimo. Pozivam sve očeve i majke kojima je ovo pravo uskraćeno da nam se jave između 1. i 15. aprila“ kaže naša sagovornica.

Poziv se odnosi na  roditelje i iz opština na severu i na one koji žive u drugim krajevima Kosova.

Usled opđtedruštvenih problema, problemi žena skrajnuti

Ekonomska nesigurnost u periodu trudnoće i porodiljskog perioda, zatvaranje malih ženskih biznisa usled zabrane ulaska robe sa područja centralne Srbije preko prelaza na severu, seksualno uznemiravanje,  još uvek su aktuelni problemi žena na ovom području, samo, usled nekih opšte društvenih problema koji podjednako pogađaju sve kategorije stanovništva ovi problemi su gurnuti u stranu, naglašava Ines. Nisu rešeni, neki su ublaženi, ali su i dalje vrlo prisutni.

Ipak, kao dobre momente iz prethodnog perioda, Aljević Mihajlović izdvaja odluku o priznavanju pojedinih dokumenata izdatih u sistemu Republike Srbije u kosovskom sistemu, na čemu je ACDC predano radio. Reč je najpre o izvodima rođenih, umrlih i izvodima iz knjige venčanih, koji se od početka februara priznaju u institucijama kosovskog sistema, što je značajno olakšalo administrativne procedure građanima u srpskim sredinama.

Ipak, ceni da predviđeni tromesečni rok neće biti dovoljan, te da je negde očekivanje da će ova odluka biti produžena,što za sada nije potvrđeno.

U nastavku možete poslušati kompletan intervju sa Ines Aljević Mihajlović.

Ovaj sadržaj Radio Mitrovica sever realizuje u saradnji sa Populacionim fondom Ujedinjenih nacija.