U manastiru Sveti Arhangeli kod Prizrena liturgijom i rezanjem slavskog kolača, u prisustvu velikog broja vernika, proslavljena hramovna slava Sabor Svetog Arhangela Gavrila.
Veliki broj vernika iz svih krajeva Kosova, centralne Srbije, ali i regiona, okupio se danas na proslavi hramovne slave Svetih Arhangela i prisustvovao liturgiji, koju je služio vladika raško – prizrenski Teodosije uz sasluženje igumana ovog manastira Mihajla i sveštenstva Srpske pravoslavne crkve.
U besedi nakon liturgije, mitropolit raško-prizrenski Teodosije istakao je da su zahvalnost Bogu i blagodarnost za sve darove koje čovek prima među najvećim hrišćanskim vrlinama.
Govoreći o značaju manastira Svetih Arhangela, podsetio je da je ovu zadužbinu podigao car Dušan i posvetio je Svetim Arhangelima.
Mitropolit Teodosije rekao je da Sveti Arhangeli u hrišćanskoj tradiciji simbolizuju prenošenje Božje volje ljudima, a da je Arhangela Gavrilo kao blagovesnik Presvetoj Bogorodici prvi doneo vest o Hristovom rođenju.
“Znao je car Dušan koliko su Sveti Arhangeli blizu Bogu i koliko su moćni, ne zato što su sami po sebi moćni, već od sile Božije koju primaju i koju prenose ljudima. Arhangel Mihailo, načalnik nebeske vojske, a Arhangel Gavrilo, blagovesnik reči Božije, dobre vesti koje prenosi od Boga ljudima. I od postanka sveta do kraja ovoga sveta Arhangel Gavrilo je prenosio i prenosiće volju Božiju ljudima. Mnogo puta se javio on Božijim poslanicima. A najviše i najvažnije za nas, Arhangel Gavrilo u gradu Nazaretu javio se Presvetoj Bogorodici Devi Mariji i rekao joj da će ona roditi Sina, Spasitelja, Mesiju. I Presveta Bogorodica nije u potpunosti shvatila reči nebeskog izaslanika, jer ono što je on govorio, nije govorio od sebe, nešto svoje, govorio je ono što je primio od Boga i prenosio je blagu vest Devi Mariji i svima nama. Ime Arhangela Gavrila nama je danas svima poruka, braćo i sestre. Mi danas ovde okupljeni među zidinama porušenog hrama, prelepog, Svetim Arhangelima posvećenog, mi danas ne možemo ništa veće izgovoriti, snažnije, jače, nego: ’Bog je sila moja’”, istakao je u besedi Mitropolit Teodosije, episkop raško-prizrenski.
Liturgiji su prisustvovali i predstavnici Kancelarije za Kosovo i Metohiju. Pomoćnica direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Milena Parlić istakla je da su okupljanje vernika i očuvanje duhovnog i nacionalnog identiteta najbolji odgovor na izazove sa kojima se Srbi na Kosovu i Metohiji suočavaju.
“U porušenim, obnovljenim hramovima nikada više vernika nije bilo nego koliko ih danas ima na prostorima Kosova i Metohije. Mnogo je ljudi iz svih krajeva Srbije i iz regiona, mnogo mladih ljudi i hvala im što su danas ovde, ne samo da se upoznaju sa svojim kulturno-istorijskim nasleđem, već zapravo da podignu svest o svojim korenima, da podignu svest i da znaju odakle potiču, o svojoj veri, o nacionalnoj pripadnosti i državnosti srpske države. Kao što ste bili u prilici, mogli ste i danas da vidite, pored svakodnevnog kršenja ljudskih prava Srba, danas je ovaj narod svedočio i kršenju i ljudskih i verskih prava. Veliki broj pripadnika policije. Svaki vernik je danas pretresan i, šta na kraju da kažemo, mi odgovaramo na sve to upravo svojom sabornošću. Najbolji odgovor na mržnju, najbolji odgovor na represiju, na svakodnevne pritiske jeste molitveno okupljanje — da se okupljamo u veri, da nas što više bude, a Gospod Bog je taj koji će sve ovo, kao što i naš mitropolit reče, da uredi. Želim da svim pravoslavnim vernicima čestitam ovaj veliki praznik i neka naš Sveti Arhangel Gavrilo blagu vest i lepu prenese Gospodu, prenese ljubav srpskog naroda sa Kosova i Metohije koji željno iščekuje Božiju pravdu” rekla je pomoćnica direktora Kancelarije za KiM Milena Parlić.
Brojni vernici, kao i Prizrenci koji su raseljeni u drugim gradovima centralne Srbije organizovano su autobusima došli da se poklone ovoj svetinji i posete svoj rodni grad.
Prema tvrdnjama prisutnih vernika, Kosovska policija i pripadnici drugih službi u civilu na ulazu u crkvu obavljaju detaljne kontrole, uključujući pregled ženskih torbi, što, kako navode, nije bila praksa prethodnih godina.
Nakon svete liturgije, pričešća i rezanja kolača, upriličen je i prigodan kulturno – umetnički program.
