Očigledno je da Beograd i Priština moraju da učine više u rešavanju spornih pitanja. Jedva čekam da vidim neki napredak, poručio je američki ambasador u Beogradu, Kristofer Hil, uoči sastanka predsednika Srbije i kosovskog premijera u Briselu.
Ambasada SAD u Beogradu uputila je na društvenim mrežama pre tri dana, poziv korisnicima Fejsbuka i Tvitera da postavljaju pitanja ambasadoru Kristoferu Hilu o odnosima SAD i Srbije, saradnji, zajedničkoj budućnosti.
Nakon što je Priština najavila da će od septembra početi sa primenom prethodno odloženih odluka o tablicama i deklaracionim listićima, jedno od pitanja glasilo je da li postoji mogućnost da dođe do novog konflikta oko administrativnih prelaza prvog septembra i kako se ambasada priprema za takav scenario?
Kristofer Hil, međutim, u svom odgovoru navodi da postoji veća mogućnost za stvarni napredak u dijalogu, nego za probleme.
„Očigledno je da Beograd i Priština moraju da učine više u rešavanju spornih pitanja. Imaju prilično dobre posrednike iz Evropske unije, a i SAD su veoma aktivne. Jedva čekam da vidim neki napredak, i mislim da svi možemo da se založimo za to i da se postaramo da svi budu na zadatku, i da gledaju napred“, poručio je ambasador.
Odgovarajući na pitanje o različitim stavovima Srbije i SAD-a prema Rusiji, odnosno tome da zvanični Beograd nije uveo sankcije, ovoj zemlji, Hil poručuje da je neophodno da SAD i Srbija rade zajedno na važnim pitanjima i da se usaglase.
„Mislim da je zaista dobra budućnost pred nama. Očigledno je da imamo različit odnos po pitanju sankcija Rusiji. Srbija ima drugačiji stav od Evropskih partnera, ali mislim da je važno da se koncentrišemo na stvari oko kojih se slažemo i pokušamo da zajedno krenemo napred“, poručio je Hil.
Ambasador je upitan i o tome „zašto SAD podržavaju teritorijalni integritet Ukrajine, ali ne i Srbije?“.
Hil, međutim navodi da je situacija u Ukrajini potpuno drugačija.
„Imamo suseda Ukrajine koji ju je napao, napao njene civile i nastavio da bombarduje njene gradove. Ukrajina je zaista morala da se bori protiv ovog apsolutno zlonamernog napada Rusije koji traje i dan danas“, naveo je Hil.
Kaže da bi bio „veoma oprezan kada bi pokušao da uporedi ovu situaciju sa onom od pre nekoliko decenija“.
Upitan je i o tome kada će Srbija ući u NATO, na šta je odgovorio da je ključno pitanje zapravo „kada građani Srbije žele da se pridruže NATO-u“.
„NATO je jasno stavio do znanja da ukoliko Srbija želi, da može u budućnosti da bude deo ove Alijanse. Izuzetno poštujemo Srbiju, njenu vojsku, njeno rukovodstvo i želeli bismo da vidimo Srbiju ne samo kao prijatelja i partnera, već i kao saveznika“, naznačio je Hill.
