Zamenik pomoćnika generalnog sekretara NATO-a Kevin Hamilton rekao je za RTS da Alijansa poštuje vojnu neutralnost Srbije i da će na tom temelju poslovati sa Srbijom. Na pitanje može li Priština postati članica NATO-a bez konsenzusa svih članica Alijanse, Hamilton odgovara da ne može.
Prva zajednička vojna vežba Vojske Srbije i NATO-a, održava se u bazi “Jug” i na poligonu “Borovac” kod Bujanovca, na poziv zvaničnog Beograda.
Kako Alijansa vidi značaj te vežbe, šta ona predstavlja u praktičnom smislu za odnose Srbije i NATO-a?
Zahvalni smo na pozivu Vlade Srbije i srpske vojske da se održi ova vežba u Srbiji. To je prva takva vežba, zajednička, između NATO snaga i Srbije, i mislim da ona predstavlja novi nivo razumevanja i dijaloga, ali i interoperabilnosti između snaga NATO-a i srpske vojske.
Ova konkretna vežba koja se odvija u Borovcu, na jugu Srbije, fokusirana je na treniranje za mirovne operacije, i to je prilika da srpska vojska i NATO snage uče jedni od drugih kako da se izvode mirovne operacije, što će, mislim, pomoći srpskoj vojsci kada bude izvodila takve operacije pod okriljem Ujedinjenih nacija širom sveta.
Srbija insistira na vojnoj neutralnosti, ali NATO govori o jačanju saradnje i interoperabilnosti, što je jedan od ciljeva ove vojne vežbe.
Kada se govori o interoperabilnosti Vojske Srbije sa NATO snagama, koliko je Srbija danas zapravo blizu NATO standardima, ali i gde je granica između vojne neutralnosti i praktične integracije u NATO sistem?
To je odlično pitanje, i odgovoriću tako što ću reći da ne postoji ništa što je uzajamno isključivo između interoperabilnosti i saradnje sa NATO-om sa jedne strane i vojne neutralnosti sa druge strane. NATO u potpunosti poštuje srpsku politiku vojne neutralnosti. To tako radimo kroz Partnerstvo za mir u proteklim godinama, i štaviše, NATO ima napredan odnos sa drugim neutralnim zemljama kao što su Švajcarska i Austrija, na primer.
Imamo te duboke i napredne odnose i sa tim zemljama koje su takođe neutralne i donose svoje suverene odluke kad je reč o njihovim spoljnim politikama i bezbednosnim politikama, i isto važi i za Srbiju.
Poslednjih meseci vidimo intenzivne kontakte najviših zvaničnika Srbije i NATO-a, pored zajedničke vežbe, sastanci sa vrhom Alijanse i poruke o unapređenju saradnje. Američki ambasador pri NATO-u govorio je o novoj eri odnosa sa Srbijom.
Šta konkretno znači ta nova era, pogotovo ako se u kontekst stavi i njegova poruka, da odbrambena i bezbednosna saradnja sa nepouzdanim partnerima stvara dugoročne strateške zavisnosti kojih se teško osloboditi?
Mislim da je NATO u celini sve više zainteresovan u ulaganje u naša partnerstva. Moj stav kao zamenika pomoćnika generalnog sekretara za partnerstvo, što je nova pozicija u NATO-u, jeste da bismo imali redovniji dijalog sa našim ključnim partnerima, kao što je Srbija.
Moje prisustvo ovde u Beogradu je deo toga, i nadam se da ću imati priliku da posetim Beograd i druge delove Srbije još češće. Ipak, ono što mi očekujemo od svih naših partnera jeste da ulažu u sopstvenu bezbednost i da se to vidi u njihovim regionima, da oni ulažu u bezbednost i stabilnost.
U slučaju Srbije, Srbija je očigledno najveća zemlja na Zapadnom Balkanu, ekonomski i vojno najsnažnija. Srbija ima veliki uticaj u ovom delu Evrope, i mi zavisimo od našeg partnerstva sa Srbijom kako bi ovaj ceo region bio stabilan i bezbedan za ljude koji ovde žive, a samim tim i za čitavu evroatlantsku zonu.
Kada NATO kaže da poštuje vojnu neutralnost Srbije, da li to znači trajno poštovanje te pozicije ili očekivanje da se ona jednog dana promeni?
Našu alijansu, kad je reč o partnerstvu, pokreću, znači, potražnja i zahtevi. Dakle, ja svakako ne bih hteo da predviđam budući kurs Srbije kad je reč o vojnoj neutralnosti ili drugim politikama, ali dok se Srbija drži te politike vojne neutralnosti, NATO će tu odluku poštovati i na tom temelju ćemo poslovati sa Srbijom.
Na Kosovu politička situacija je i dalje nestabilna, Srbi su često tokom političkih kriza i izbornih kampanja bili na meti akcija takozvane kosovske policije. U gotovo svakom razgovoru srpskih zvaničnika sa NATO-om, centralna tema je bezbednost na Kosovu.
Da li NATO deli zabrinutost Beograda za bezbednost Srba i kako generalno ocenjujete bezbednosnu situaciju na Kosovu?
Mislim da trenutno situaciju na Kosovu ocenjujemo kao relativno stabilnu i mirnu, ali i krhku, i zbog toga KFOR pod mandatom Ujedinjenih nacija održava svoje prisustvo na Kosovu, i oni imaju mandat i odgovornost da štite sve zajednice na Kosovu, uključujući, naravno, i srpsku zajednicu.
Mislim da imamo dobar odnos sa Srbijom po ovom pitanju, stalno se vodi dijalog između komandanta KFOR-a i komandanta srpskih oružanih snaga.
Mislim da je ono što je sada potrebno, paralelno sa radom KFOR-a na obezbeđivanju bezbednosti na Kosovu, jeste da se ojača politički proces, da dijalog između Beograda i Prištine pod okriljem Evropske unije da se nastavi, i NATO to podržava. Dakle, dok mi pružamo pomoć u bezbednosti i stabilnosti za sav narod na Kosovu, nadamo se da će i politički proces da krene dalje.
U Američkom kongresu pojavila se inicijativa koja podržava članstvo Kosova u NATO-u. Može li Priština postati članica Alijanse bez saglasnosti Beograda i bez konsenzusa svih članica NATO-a, imajući u vidu da četiri članice i dalje ne priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova?
U pravu ste kada kažete da NATO funkcioniše na principu konsenzusa, i to je oduvek tako, tako da ne mogu da komentarišem o tome šta se govori u Kongresu Sjedinjenih Američkih Država, ali ono što mogu da kažem jeste da NATO već sada decenijama neguje odnos sa Kosovom, i to je jedan pozitivan odnos koji je usklađen sa našim odnosom sa Beogradom, i to je stav koji ćemo nastaviti da zagovaramo.
Nema mesta za Kosovo u NATO-u?
To bi zahtevalo konsenzus koji trenutno ne postoji.
