Nevladina organizacija CASA objavila je studiju ” Indeks poverenja 2026″ , koja analizira odnose između Srba i Albanaca na Kosovu. Istraživanje pokazuje visok nivo nepoverenja, izražen pesimizam i duboke razlike u percepciji, ali i određene tačke saglasnosti koje bi mogle biti važne za budućnost.
Uzorak istraživanja čini 800 ispitanika – 500 iz albanske zajednice i 300 iz srpske, od čega 150 sa severa Kosova i 150 južno od Ibra.
U podkastu Kontakt Plusa u kojem je predstavljen deo rezultata, razgovarali smo sa autorom istraživanja Ognjenom Gogićem.
Većina ispitanika iz obe zajednice ocenjuje odnose kao loše – 75 odsto Srba i 38,2 odsto Albanaca.
Razlika u percepciji, prema Gogićevom viđenju, pokazuje dugotrajnu asimetriju u doživljaju međuetničkih odnosa.
„Tri godine zaredom vidimo istu stvar – Srbi mnogo pesimističnije ocenjuju međusobni odnos u odnosu na Albance. Albanci čak vide i određeno poboljšanje ili neutralnost“, navodi Gogić.
Razlike u percepciji i osećaj ugroženosti
Objašnjavajući razloge takve asimetrije, Gogić navodi da se radi o različitom doživljaju položaja zajednica.
„Albanci na Kosovu se ipak osećaju prijatnije. Kod Srba je doživljaj sopstvenog položaja teži. Oni osećaju da su u nepovoljnom položaju i ugroženiji“, kaže on, dodajući da se negativna percepcija prenosi i na odnos prema drugoj zajednici.
Prema njegovim rečima, Srbi sa severa Kosova izraženije negativno ocenjuju odnose od Srba južno od Ibra, a to povezuje sa procesima integracije i gašenja srpskih institucija u prethodnim godinama.
„I Srbi i na severu i na jugu su negativni u tom odnosu, imaju negativne ocene, ali se vidi da je negativna ocena koju daju Srbi sa severa izraženija. Oni su još negativniji u oceni. I to je generalno razlika koja se vidi kroz celo istraživanje – da uvek postoji veći pesimizam, rezervisanost ili negativan stav kada su u pitanju Srbi na severu u odnosu na Srbe na jugu“, ukazuje Gogić.
Političke tenzije kao glavni uzrok
Kao ključne uzroke loših odnosa između Srba i Albanaca na Kosovu ispitanici navode političke tenzije, govor mržnje, propagandu i medije.
„I jedni i drugi uzroke loših odnosa vide na makroplanu – u politici i medijima, a ne u svakodnevnim kontaktima. Deluje da pogoršanje dolazi odozgo nadole. To je i ohrabrujuće i obeshrabrujuće, jer znamo da nije svakodnevni kontakt taj koji je uzrok loše percepcije, već to što političari svađaju narod“, ističe Gogić.
Razlike u pogledu međunarodnih misija
Značajne razlike postoje i kada je reč o ulozi međunarodnih aktera (SAD, EU, KFOR, EULEX, UNMIK, OEBS…) po pitanju poboljšanja odnosa između Srba i Albanaca. Srbi su, prema istraživanju, izrazito skeptični prema njihovoj ulozi, dok Albanci daju znatno pozitivnije ocene.
Gogić smatra da su očekivanja ključan faktor takvog stava, posebno kod srpske zajednice, koja u kriznim situacijama često očekuje veću zaštitu međunarodne zajednice.
„Kod Srba se tačno vidi taj obrazac velikog skepticizma, da oni smatraju da te misije ničemu ne doprinose kada je reč o međusobnim odnosima Srba i Albanaca. Moja pretpostavka i teza zašto je to tako jeste da Srbi imaju veća očekivanja od tih misija. Kad god se nešto ovde desi, poput zatvaranja srpskih institucija ili hapšenja, uvek se čuje: ‘Gde je međunarodna zajednica?’, a toga nema. Dakle, Srbi očekuju zaštitu od njih“, smatra Gogić.
Saglasnost oko uzroka, neslaganje oko odgovornosti
Iako se razlikuju u ocenama institucija i medija, obe zajednice pokazuju visok stepen saglasnosti oko toga šta doprinosi lošim odnosima – politička retorika, nacionalizam i propaganda.
Međutim, kada je reč o odgovornosti, ocene se značajno razlikuju u zavisnosti od toga da li se radi o srpskim ili albanskim institucijama i medijima.
„Albanci će uvek pozitivnije da ocene Vladu Kosova i albanske medije nego Srbi, i obrnuto. Dakle, oni su saglasni oko pojava koje dovode do loših odnosa, ali ih drugačije vrednuju“, naglašava Gogić.
Najveće razlike: autonomija i integracija
Najveći jaz između zajednica vidi se u pitanjima autonomije i integracije. Srbi dominantno podržavaju ideju autonomije, dok su Albanci podeljeni. Kada je reč o integraciji srpske zajednice u kosovsko društvo, većina Albanaca je za, dok je većina Srba protiv.
„Kada je reč o autonomiji, tu je većina Srba rekla da bi to doprinelo poboljšanju odnosa. Kod Albanaca nije bilo da je to potpuno odbačeno kao ideja, već je otprilike podeljenost tu zastupljena, neka heterogenost u odgovorima. Otprilike, trećina Albanaca će reći da je protiv toga, ne vide autonomiju Srba kao doprinos poboljšanju odnosa, nešto više od trećine će reći da su neutralni, a manje od trećine će reći da podržavaju. Dakle, Srbi su ‘za’ listom, ali se kod Albanaca vidi da postoji prostor. Kada je reč o integraciji, tu je stvar drugačija. Većina Albanaca je za integraciju srpske zajednice, ali većina Srba je protiv. Tu se vidi veliki raskorak“, pojašnjava Gogić.
Etnička distanca i svakodnevni odnosi
Istraživanje je pokazalo i da etnička distanca ostaje izražena, posebno kada je reč o intimnim odnosima. U obe zajednice prisutan je veoma nizak nivo spremnosti za prihvatanje pripadnika druge zajednice u intimnim odnosima. Samo 0,3% ispitanika iz zajednice kosovskih Srba i 0,6% ispitanika iz zajednice kosovskih Albanaca izjavilo je da bi pripadnika druge zajednice prihvatilo kao bračnog ili vanbračnog partnera. Istovremeno, manje intimni oblici svakodnevne interakcije, poput komšijskih i saradničkih odnosa, znatno su prihvaćeniji. U odnosu na prethodnu godinu primetan je pad potpunog odbacivanja kontakta sa pripadnicima druge zajednice, pokazuje ovo istraživanje.
Šta može doprineti poboljšanju odnosa
Ispitanici iz obe zajednice kao potencijalne faktore poboljšanja izdvajaju ekonomsku saradnju, vladavinu prava, ljudska prava i profesionalno medijsko izveštavanje.
„Ekonomska saradnja, profesionalno i etnički senzitivno izveštavanje i jačanje vladavine prava predstavljaju put kojim treba ići“, uveren je Gogić.
Posebno ističe da je ključni izazov percepcija nepristrasnosti institucija, naročito u srpskoj zajednici, koja izražava sumnju u rad policije i pravosuđa na Kosovu.
„Kada bi se kosovske institucije potrudile da budu nepristrasne, da dosledno primenjuju vladavinu prava i poštuju ljudska prava i manjinska prava, odnosno prava zajednica na Kosovu, to bi i te kako doprinelo ne samo poboljšanju odnosa između Srba i centralnih vlasti u Prištini, već i između Srba i Albanaca na terenu“, poručuje Gogić.
