Brisel najavljuje moguće oživljavanje dijaloga Beograda i Prištine posle višegodišnjeg zastoja i izostanka susreta na najvišem nivou. Politikolog Ognjen Gogić kaže da je dijalog u “slobodnom padu”, uz urušavanje ranije postignutih dogovora i jednostrane poteze Prištine koji direktno pogađaju Srbe na Kosovu i Metohiji. Evropska unija trenutno nema efikasne mehanizme da obezbedi konstruktivnost strana, zbog čega veću ulogu u oživljavanju procesa vidim u angažmanu Sjedinjenih Američkih Država i mogućnosti uvođenja konkretnih sankcija, zaključuje Gogić.
Politikolog Ognjen Gogić kaže da je dijalog Beograda i Prištine u istorijskom zastoju i da se urušavaju prethodno postignuti dogovori.
“U tom smislu, dijalog je u slobodnom padu. Priština sprovodi mere koje su izraz njene volje, a uglavnom direktno pogađaju Srbe na Kosovu i Metohiji. Izaslanik Evropske unije za dijalog Peter Sorensen u Beogradu i Prištini priprema teren za nastavak razgovora, odnosno uklanja prepreke. Jedna od njih je i političko-institucionalna kriza u Prištini. Aljbin Kurti sada može da formira stabilnu vladu, čime se formalizuju uslovi za nastavak pregovora”, ističe Gogić.
Tvrdi da je Sorensen već ispitao postizborni teren u Prištini, naišavši na određene uslove Kurtija i predsednice privremenih prištinskih institucija Vjose Osmani u vezi sa nastavkom dijaloga, koje su – čini se – nepremostive.
“Ne vidim način na koji on u svojim rukama ima mehanizme putem kojih može da obezbedi konstruktivnost strana u procesu i više nade polažem u ulogu Sjedinjenih Američkih Država u nastojanju da se dijalog oživi”, smatra sagovornik Jutarnjeg programa.
Sankcije i dijalog
Govoreći o značaju Vašingtona u dijalogu Beograda i Prištine, Gogić navodi da su tokom prethodne tri decenije svi postignuti sporazumi sprovedeni uz asistenciju Sjedinjenih Država.
“U međuvremenu, Bela kuća je prepustila Evropskoj uniji da reši pitanje u njenom dvorištu, ali su se donošenjem Zakona o autorizaciji nacionalne odbrane ponovo aktivirali kada je reč o čitavom Zapadnom Balkanu. U okviru tog zakona, potenciraju se sporazumi iz Brisela i Ohrida, a ne onaj iz Vašingtona 2020. godine”, naglašava Gogić.
Precizira da je najvažniji instrument ovog zakona mogućnost uvođenja sankcija.
“To znači da bi ignorisanje dogovorenog, podrivanje mira, podizanje tenzija, destabilizacija prostora, kao što je bio slučaj prethodnih godina, moglo da bude kažnjeno konkretnim merama”, pojašnjava politikolog.
Kurti i EU
Gogić ukazuje da je Kurti posle vanrednih parlamentarnih izbora 28. decembra jači nego ikada, uzimajući u obzir ishod glasanja i mogućnost formiranja stabilne skupštinske većine.
“Ono što je do sada radio, a što mu je donosilo rezultate, radiće i dalje – uključujući i odbijanje dijaloga. Neće biti popustljiv osim ako ne bude velikih sankcija. U tom smislu je vrlo predvidljiv”, uveren je Gogić.
Ocenjuje da je vidljivo kako EU želi da približi prostor Balkana svom dvorištu, kao i da u tom kontekstu treba posmatrati interesovanje za rešavanje dijaloga Beograda i Prištine.
“Srbija ne pravi korake koji čine Crna Gora i Albanija na tom putu. Mi zaostajemo zbog unutrašnjih razloga, ali i odnosa sa Prištinom. Nisam siguran u kojoj meri ćemo da ispratimo tempo koji EU želi da vidi, ali u kontekstu dijaloga očekujem veću ulogu Amerikanaca. Poruka što pre mora da se konkretno adresira, jer potezi Prištine mogu da dovedu do toga da još jedan deo Srba napusti KiM, odnosno da ih očiste papirom, a ne puškom”, zaključuje politikolog Ognjen Gogić u razgovoru za Jutarnji program Radio-televizije Srbije.
