Pomenom žrtvama, u Gračanici je obeležena 26. godišnjica od početka bombardovanja na Saveznu Republiku Jugoslaviju.
Sveštenstvo Eparhije raško-prizrenske služilo je pomen stradalima u NATO bombardovanju na SR Jugoslaviju 1999. godine. U Gračanici je u njihovu čast pre nekoliko godina postavljeno memorijalno obeležje, a građani i predstavnici lokalne i centralne vlasti se svake godine na ovaj datum okupljaju kako bi podsetili na stradanje nevinih žrtava.
Predstavnici Kancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije, ali i lokalni čelnici u Gračanici položili su vence na spomen obeležje u dvorištu Doma kulture Gračanica.
Terzić od sećanja na žrtve do “obojene revolucije”
Pomoćnik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Miloš Terzić podsetio je da je NATO intervencija počela bez odluke Saveta bezbednosi UN-a, nakon koje je, kako je rekao, više od 250 hiljada Srba moralo da napusti Kosovo.
„Najveći zločini nad srpskim narodom su se događali i dogodili nakon 10. juna 1999. godine u prisustvu međunarodnih snaga. Mi smo herojskim otporom srpskog naroda, srpske vojske, legendarnog Prištinskog korupusa – Treće armije, izborili Rezoluciju 1244 u kojoj jasno piše da mora da se poštuje suverenitet i teritorijalni integritet srpske države na prostoru Kosova i Metohije. Danas je dan i kada moramo da se sećamo svih onih koji su položili svoje živote nevinih civila, naših nevino stradalih vojnika, položili živote na oltar svoje otadžbine i to nikada ne smemo da zaboravimo”, kazao je Terzić.
Čelnik Vladine Kancelarije za KiM kaže da su Srbi sa Kosova imali velika iskušenja i nakon 1999. godine, podsetivši na martovski pogrom 2004. godine, ali i na proglašenje nezavisnosti Kosova četiri godine kasnije. Međutim, poručuje da „Srbija nikada nije i neće odustati od borbe za Kosovo i Metohiju“. Dodaje da je potrebno da “učimo iz naše istorije” kako se, kazao je, ne bi ponavljale istorijske greške.
„Da nam se ne ponovi nikada više neki 27. mart 1941. ili 5. oktobar 2000. godine jer posle takvih događaja i posle nekih ‘obojenih revolucija’ Srbi nikada ništa dobro nisu doživeli i nikada dobro ništa nisu videli“, kazao je predstavnik Kancelarije za KiM.
Rakočević: Bombardovanje ima svoja lica
Pesnik Živojin Rakočević podsetio je da su tokom bombardovanja stradala i deca i da nakon što su pale prve bombe nikada više ništa nije ostalo isto.
„Bombardovanje ima svoja lica. Naše bombardovanje ima lice Dragane Dimić koja je imala četiri godine, ona je iz sela Staro Gracko, ima lice Julije Brudar koja je imala 9 godina, ima lice Olivere Maksimović koja je imala 13 godina i koje su i u jednom i u drugom slučaju roditelji sklanjali na sigurnija mesta. Kad je bomba pala, mi smo naučili još jednu stvar, sigurnih mesta nije bilo a za Srbe na KiM nema ih ni do dana današnjeg“, rekao je Rakočević koji je pročitao svoju pesmu „Gori Rim Nerone“.
Tokom programa koji su organizovali Kulturno prosvetna zajednica, Dom kulture Gračanica i Eparhija raško-prizrenska čula se i himna Srbije – „Bože pravde“ u izvođenju Helene Inić, učenice Muzičke škole „Stevan Mokranjac“.
Podaci o stradalima u NATO bombardovanju su različiti, po nekim procenama ubijeno je od 1200 do 2.500 ljudi, među kojima i preko 80 dece. Materijalna šteta načinjena u 78 dana bombardovanja je bila ogromna, stradali su spomenici kulture, zdravstveni objekti, kasarne, mostovi…
Vojna akcija NATO saveza počela je 24. marta 1999. godine, a povod je bio proterivanje Albanaca od strane srpskih snaga bezbednosti. Kako piše BBC na srpskom, članice NATO alijanse pokušale su da dobiju dozvolu za dejstvo od Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, ali su Kina i Rusija najavile da će blokirati donošenje te rezolucije.
