„Nemamo puno vremena. Iako taj 15. mart možda sa ovog momenta deluje da nije tako blizu, to će veoma brzo doći. Mora, bukvalno, intenzivna aktivnost“, poručio je Jugoslav Gašić, kandidat Studentske liste za narodnog poslanika i profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, govoreći o posledicama primene kosovskog Zakona o strancima. Ocenio je da ovaj zakon posebno ugrožava Univerzitet, ali i da postoje mogućnosti za očuvanje srpskog obrazovanja i zdravstva na Kosovu. Najavio je intenzivne razgovore sa međunarodnom zajednicom, kao i podršku Srpskoj pravoslavnoj crkvi.
Gašić je sinoć, gostujući u emisiji „Pravi ugao“ Radio-televizije Vojvodine, govorio o nedavnoj poseti delegacije Studentske liste Kosovu, razgovorima sa predstavnicima Srpske pravoslavne crkve, ali i prioritetima buduće vlasti u Beogradu kada je reč o položaju Srba na Kosovu.
Posebno se osvrnuo na položaj Univerziteta i posledice koje bi primena kosovskog Zakona o strancima mogla da ima po nastavnike i studente koji nemaju regulisan boravak na Kosovu.
„To je problem koji dominantno pogađa Univerzitet, zato što na Univerzitetu imate najveći broj nastavnika koji nemaju regulisan boravak na teritoriji Kosova, ali i studenata, još u većem broju, koji dolaze i studiraju na našem Univerzitetu iz ostatka Srbije ili, recimo, Crne Gore.“
Gašić smatra da će primena ovog zakona najviše pogoditi upravo Univerzitet.
„Zakon o strancima je u stvari nešto što ima jednu direktnu posledicu, odnosno dominantno udara najslabiju kariku našeg obrazovnog sistema, a to je Univerzitet. I mi tu očekujemo da će se pojaviti problemi.“
Doveo je u pitanje i mogućnost da nastavnici zaposleni u ustanovama koje funkcionišu u sistemu Srbije dobiju radne i boravišne dozvole od kosovskih institucija.
„Da biste vi dobili radnu dozvolu ili boravišnu, vi morate da objasnite i date razlog koji je vaš razlog boravka ili gde radite. Ako biste vi njima predali dokument ili ugovor o radu koji imate, recimo, na Medicinskom fakultetu na kome sam ja, za njih je to ilegalna institucija, oni vam to neće prihvatiti, te vam neće dati radnu dozvolu.“
Takav razvoj događaja Gašić vidi kao mogući uvod u integraciju srpskog obrazovnog sistema u kosovski.
„Da mislim da ne može, ne bih se time bavio“
Na pitanje da li je moguće sačuvati obrazovanje i zdravstvo na Kosovu u sistemu Srbije, Gašić je odgovorio potvrdno.
„Da mislim da ne može, ja se ne bih uopšte time bavio. Nisam neko ko će ulagati trud u nešto ako mogu da procenim da to neće dati neki rezultat.“
Podsetio je da su se ovim pitanjima bavili i članovi neformalne grupe univerzitetskih profesora „Proaktiv“, kojoj i sam pripada, pre nego što je Studentska lista učestvovala na izborima.
„Čak i u formaciji jedne neformalne grupe koja nije imala bilo kakvu podršku od strane državnih struktura Republike Srbije, mi smo mislili da je to izvodljivo. A zamislite kakvi su nam tek sad kapaciteti kada smo prepoznati kao pobednici i kao faktor sa kojim treba razgovarati.“
Gašić je otkrio i da je u prethodnom periodu imao kontakte sa predstavnicima Evropske unije na Kosovu, sa kojima, kako smatra, treba započeti ozbiljne razgovore o očuvanju srpskih institucija.
„Šta uraditi, koliko brzo, da bismo uspeli da sačuvamo ono što je u našem interesu. Svakako mislim da je moguće da se to uradi.“
O Kancelariji za KiM: „Kancelarija za KiM i ostale začine“
Govoreći o dosadašnjoj politici Beograda prema Kosovu, Gašić je ocenio da je položaj srpskog naroda znatno pogoršan, a da je izostala ozbiljna institucionalna zaštita iz Srbije.
Posebno je kritikovao rad Kancelarije za Kosovo i Metohiju.
„Mi na Kosovu i Metohiji tu Kancelariju za KiM nismo uopšte doživljavali kao neku ozbiljnu instituciju, nego smo je često zvali Kancelarija za KiM i ostale začine.“
Njen rad sveo se, prema njegovoj oceni, na izdavanje saopštenja nakon događaja na Kosovu.
„To bukvalno i služi nekim anemičnim saopštenjima koje iznose nakon određenih dešavanja, koja nemaju bilo kakvu upotrebnu vrednost.“
Najavio je nastavak finansijske, ekonomske i institucionalne podrške Srbima na Kosovu, ali i razgovore sa međunarodnom zajednicom radi sprečavanja daljeg ugrožavanja preostalih srpskih institucija.
„Moraćemo da nastavimo dijalog u kontekstu preveniranja nekih negativnih efekata koje privremena vlast u Prištini može da preduzme po pitanju preostalih institucija koje funkcionišu na teritoriji Kosova i Metohije. To su obrazovne i zdravstvene institucije i Crkva.“
„Mi sa njima želimo da pronalazimo rešenja koja mogu garantovati opstanak tih institucija u onakvom sistemu kako mi želimo“, kazao je, govoreći o budućim razgovorima sa međunarodnom zajednicom.
O dijalogu i Briselskom sporazumu: „I Ustav Srbije je realnost“
Gašić je, odgovarajući na pitanje kako će nova vlast u Beogradu postupati kada je međunarodni sagovornici suoče sa zahtevom da uvaži realnost na terenu, ukazao na izborni rezultat Studentske liste.
„Realnost je da su studenti dobili podršku od 53 odsto na ovim izborima, što mnogi evropski političari u svojim državama nemaju.“
Ocenio je da buduća vlast ima kapacitet za ozbiljne razgovore i pronalaženje rešenja koja će biti u skladu sa programom Studentske liste, a istovremeno omogućiti Srbima na Kosovu bolje uslove za život i rad.
Komentarišući poruke Aljbina Kurtija o potrebi da Srbija odustane od protivljenja međunarodnom priznanju Kosova, Gašić je ukazao na dosadašnje sprovođenje Briselskog sporazuma.
„Ako pogledate, recimo, Briselski sporazum i sve njegove tačke, prosto se zapitate šta Srbija nije ispunila iz tog Briselskog sporazuma. Sve smo ispunili. A šta oni nisu ispunili? Pa oni nisu skoro ništa uradili“, ocenio je Gašić.
Poručio je da će buduća vlast insistirati na poštovanju Ustava Srbije.
„Ako neko ima prava da se poziva na Ustav nekog Kosova i da zbog toga međunarodna zajednica nalazi opravdanje da ono što je u Briselskom sporazumu dogovoreno ne sprovode prištinske vlasti, ja ne znam kom građaninu Srbije može biti normalno da ne postoji Ustav Srbije. Pa i Ustav Srbije je realnost.“
Razgovor u Dečanima trajao tri sata: Bratstvo informacije dobijalo od italijanskih vojnika, a ne od srpskih predstavnika
Gašić je govorio i o nedavnoj poseti delegacije Studentske liste Kosovu, prvoj nakon što je Republička izborna komisija proglasila konačne rezultate parlamentarnih izbora u Srbiji.
Delegacija je posetila Gračanicu i Visoke Dečane, gde je razgovarala sa mitropolitom raško-prizrenskim Teodosijem i igumanom manastira Visoki Dečani, ocem Savom Janjićem.
Gašić je kazao da je razgovor u Dečanima trajao tri sata, do ponoći, te da su ih predstavnici manastira upoznali sa problemima sa kojima se suočavaju i opasnostima kojima su izloženi.
„Zaista zvuči poražavajuće da bratstvo saznaje od italijanskih vojnika o nekim planovima koji se spremaju i koji će se sprovoditi, a da to ne saznaju od naših predstavnika vlasti koji se nalaze u tim strukturama gde se o tome odlučuje.“
Naglasio je da je Studentska lista svesna značaja Srpske pravoslavne crkve, kako za opstanak Srba na Kosovu, tako i za zaštitu kulturnog nasleđa i identiteta.
„Jedna od prvih mera koja će biti jeste da ćemo na sve moguće načine saslušati njihove potrebe i videti kako to praktično što pre da sprovedemo u delu, u smislu podrške.“
Gašić je kazao i da je delegacija tokom posete razgovarala sa građanima Gračanice, koji su im, prema njegovim rečima, preneli očekivanja da će buduća vlast promeniti dosadašnju politiku Beograda prema Kosovu.
Odbacio je optužbe da će Studentska lista po dolasku na vlast priznati nezavisnost Kosova, oštro kritikujući prethodnu vlast u Srbiji.
„Neko ko je toliko nečasnih stvari uradio na Kosovu i Metohiji, za ovih 14 godina zbrisao državnost Srbije sa tih prostora, koji se deklarisao da to neće da uradi, pritom puna su mu usta patriotizma, puni su im džepovi, prazne su im duše, ali su ogrnuti u srpske zastave i pričaju o nekom patriotizmu – a to nije nikakav patriotizam, to je gola izdaja.“
„To se apsolutno neće dešavati“, poručio je Gašić, odgovarajući na optužbe da će Studentska lista „izdati Kosovo“.
