Vasilije Galjak iz sela Rezala u opštini Zubin Potok, dobitnik je Zlatne medalje za zasluge koju mu je uručio predsednik Srbije Aleksandar Vučić povodom Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave. Priznanje mu je dodeljeno za značajan doprinos očuvanju nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije – guslarskih pesama, koje su upisane na Uneskovu reprezentativnu listu.
„Šta za mene priznanje znači? Normalno da mi znači. Eto, to je neka moja zaostavština, pošto sam završio radnu karijeru, od pre pet meseci sam penzioner. Znači mi mnogo, i za moju porodicu i za sve moje prijatelje i moje saradnike“, rekao je Galjak za Kosovo onlajn.
Kako navodi, gusle je zavoleo u ranom detinjstvu, a ljubav prema ovom instrumentu nasledio je od predaka.
„Odavno se bavim nekih stvarima, međutim sada, ne toliko često. Prvo sam iz porodice, od dede mog, čuo priču o guslama, imao je deda gusle, ali je retko kad sa zida skidao. Međutim, moj prađed Vasilije, po kome ja nosim ime, se nije vratio iz Drugog svetskog rata, a po nekoj priči bio je jedan od najboljih guslara u Ibarskom Kolašinu“, rekao je Galjak.
Nakon sukoba na Kosovu, kako kaže, aktivno se uključio u obnovu kulturnog i humanitarnog života srpske zajednice.
„Posle ovog nesrećnog rata nisam imao nekih velikih obaveza i počeo sam da se bavim humanitarnim radom. Prvi veliki događaj u kojem sam učestvovao bio je za crkvu, to je osveštenje crkve u Zubinu Potoku“, ispričao je.
U okviru udruženja koje vodi, Galjak godinama neguje guslarsku tradiciju i nastoji da u to uključi i mlade. Ipak, ističe da to nije uvek lako.
„Posle rata smo osnovali udruženje, ali mi smo jedno malo društvo koje ima tri, četiri, pet članova. Veliki je problem kad ovde nekog napravite da bude dobar guslar, on ode u Beograd da studira i više se ne pojavljuje“, objašnjava Galjak.
Dodaje da se srpska omladina, ipak, sve više okreće guslarskoj umetnosti.
„Imamo Rata koji je sve vreme s nama, Stanko se malo kasnije pojavio, jedan je prestao da gusla, Aco je otišao za Batočinu, a Milan je u Beogradu. Sad se jedan mladić pojavio. Znači srpska omladina sve više voli i da sluša gusle i da gusla“, kazao je on.
Ističe da su pokušavali da organizuju i školu gusala.
„Mi smo pravili i školu gusala, međutim nismo uspeli. Imali smo desetak polaznika, ali jednom dođu, drugi put ne dođu… To je bilo davno“, objašnjava on.
Govoreći o guslarskoj baštini, Galjak podseća da postoji veliki broj epskih stihova, ali i ističe važnu ulogu novih autora.
„Postojao je festival gde su se izvodile guslarske pesme. Ima mnogo izdatih knjiga, pesama, mislim, deseteraca. Uz gusle se pretežno guslaju deseterci, međutim, guslaju se i osmerci i dvanaesterci”, objašnjava Galjak.
