“Dvadeset godina sam čekao ovaj dan i evo dočekao sam” podelio je sa nama svoje emocije Francuz Fransoa koji je iz Strazbura došao da se krsti u Velikoj Hoči.
Sa njim su došli njegovi prijatelji iz Francuske, a krštenju u Hoči je prisustvovalo i tridesetak Srba iz Orahovca, Velike Hoče, Preoca, prijatelji kojima se od 2016. godine stalno vraća i koji ga doživljavaju i dočekuju kao svoga najrođenijeg.
Svečani čin krštenja obavljen je u hramu Svetog arhiđakona Stefana u centru Velike Hoče, koju još 1198. godine u darovnoj povelji Hilandaru spominje rodonačelnik loze Nemanjića Sveti Simeon Nemanja, otac Svetog Save. I baš po njemu je Fransoa odlučio da ponese ime na krštenju.
Veličanstveno i svečano odvijala se sveta tajna krštenja, a pojci su bili svi prisutni u crkvi. Tu je bio i Nemanjin prijatelj koji mu je kao brat i koji živi u istom mestu sa njim, Ivan Srnić, kao i starija gospođa Dominik, koja se prošle godine krstila u Visokim Dečanima i ponela na krštenju ime Nedeljka. Ona je i pratila Nemanju dok je na francuskom, po prvi put izgovarao „Simbol vere“. Takođe, na krštenje je stigao i njegov prijatelj iz Francuske Kristof.
„Krštava se rab Božji Nemanja u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, amin“, izgovarao je paroh velikohočanski Vuksan Kostić, a njegov saslužitelj paroh orahovački Milan Stanojević je vodio Nemanju oko stočića sa ikonom Svetog Stefana dok je za njima išao kum Ljubiša Đuričić dugogodišnji Nemanjin prijatelj i poznati vinar iz Velike Hoče.
Otac Milan, koji dugo godina poznaje Fransou, je po obavljanju krštenja istakao da je Nemanja dolazeći na Kosovo spoznao Boga.
„Naš brat Nemanja je svojom voljom i voljom Božjom prešao u Pravoslavnu veru da bude zajedničar Carstva Nebeskoga i saučesnik na liturgiji. Posvedočio je sa nama da je živ Bog. Danas se na zemlji radujemo ne samo mi koji smo se okupili oko tebe u ovome svetome hramu, dragi brate Nemanja, nego se na Nebu raduju i anđeli nebeski i sva nebeska vojska jer smo danas još jednog priveli u red pravoslavlja, u red naše Crkve. Jer si dolazeći na naše Kosovo i Metohiju zaista spoznao Boga i pronašao sebe u njemu. Hvala Bogu, majci Božjoj i svima svetiteljima jer si pokazao žrtvu Bogu dolazeći da sa nama opstaješ na raspetom a nadam se i vaskrslom Kosovu i Metohiji“, kazao je otac Milan.
On je obrativši se kumu Ljubiši rekao da je na njemu zadatak kao duhovniku i roditelju da nauči Nemanju o svetom pričešću i drugim svetim tajnama.
Otac Vuksan, paroh velikohočanski, za razliku od oca Milana nije od ranije upoznat u Fransoinu priču ali ga je kako je rekao, dirnulo to što je odlučio da se krsti u Velikoj Hoči.
„Dragi brate Nemanja da znaš da si ti ponovo rođen i da su svi gresi koje si do sada činio, na današnjem činu krštenja oprošteni. Od danas pa na dalje trudi se da živiš bogougodnim životom. Kum će sa tobom odgovarati pred Gospod Isusom Hristom. Trudi se da budeš pažljiv i bogobojažljiv. Da oko sebe, svojim životom osvećuješ ljude i da ljudi koji su oko tebe vide svetlost Hristovu i svetlost carstva nebeskog. Meni je velika čast, kao parohu velikohočanskom. Ne znajući Vašu životnu priču, dirnuli ste me što ste odlučili da se krstite baš ovde u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, i da još jedan pečat udarite na Veliku Hoču zajedno sa Vašim kumom. Uzeli ste jedno ime a to ime je Nemanja, a 1198. god. Stefan Nemanja svojom poveljom prvi put pominje Veliku Hoču. Vi ste duhovno osvećeni. Gde god idete da stojite čvrsto i pravo. Šta god se u životu dešavalo znajte da je to vaš krst, kao što je Hristos na Golgoti svoj krst nosio“, kazao je otac Vuksan u besedi.
Fransoa ima 55 godine, došao je iz Strazbura gde živi sa porodicom. Već više puta je dovodio svoju decu na Kosovo, u Orahovac, Veliku Hoču, Dečane, Draganac i druge manastire.
Svake godine obezbeđuje po jednu ili dve stipendije za učenike orahovačke gimnazije. Ove godine pomaže i neke socijalno ugrožene porodice.
Takođe poručuje proizvode Srba i srpskih manastira sa Kosova i prodaje ih u Francuskoj. Sa svojim prijateljima Srbima i Francuzima prikuplja novac i podržava razne humanitarne akcije za decu i siromašne na Kosovu.
Za svoj rad dobio je Zlatnu medalju za zasluge koju mu je lično uručio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
