Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen nastaviće danas posetu Zapadnom Balkanu sastancima u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini. Kako je najavljeno iz Evropske komisije u sredu će se u Srbiji sastati sa predsednikom Aleksandrom Vučićem i premijerom Đurom Macutom.
Jedna od glavnih tema njenih razgovora biće Plan rasta za Zapadni Balkan, koji za Srbiju izdvaja milijardu i 580 miliona evra. Godinu dana od početka primene, Crna Gora i Severna Makedonija su dobile prve isplate, dok Srbija još čeka odluku Brisela.
Kada je prošle godine pokrenut Plan rasta, predstavljan je kao prekretnica, način da se zemlje regiona približe Evropskoj uniji ne samo politički, već i ekonomski.
Karlo Rešler, bivši izvestilac EP za Plan rasta rekao je da je ključna ideja ovog instrumenta koji zaista jeste prekretnica u odnosima EU sa zemljama Zapadnog Balkana bila doprineti i pomoći daljoj društvenoj i ekonomskoj konvergenciji, prema EU, kao i približavanje EU.
Prema njegovim rečima, zbog toga to nije samo običan finansijski instrument.
Jedna trećina sredstava stiže bespovratno, ostatak su povoljni zajmovi, ali samo ako dva puta godišnje Evropska komisija oceni da su dogovorene mere sprovedene. Do sada je Brisel prvu tranšu odobrio samo Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji.
„Četiri zemlje su do sada dobile pred-finansiranje, a što se tiče isplata na osnovu reformi, to smo imali u slučaju Crne Gore i Severne Makedonije tokom leta. Što se tiče daljih koraka, moramo da vidimo primenu reformi na terenu“, kaže portparol Evropske komisije Gijom Mersije.
U Briselu kažu da finalizuju ocenu za Srbiju, nakon čega sredstva mogu biti odobrena u skladu sa brojem sprovedenih reformi. Zvanično nema objašnjenja zašto proces traje duže nego u susednim zemljama.
Beograd tvrdi da je ispunio deset od sedamnaest planiranih koraka do sada. Analitičari upozoravaju da problem možda nije samo tehnički, već politički.
„U slučaju Srbije postoji dosta diskusija o tome kako će Komisija proceniti stanje demokratije i funkcionisanje sistema, jer to su preduslovi za korišćenje sredstava iz Plana rasta, a i deo reformskih koraka ima veze sa izbornim uslovima. Očekuje se da će u tome komisija biti stroga“, kaže Simonida Kačarska iz Institut za evropsku politiku.
Srbija je predala dva izveštaja o sprovođenim reformama, na osnovu toga zatražila je isplatu ukupno 172 miliona evra od mogućih 275 miliona. Ocena Brisela još se čeka.
“Formalno komisija ima 90 dana da oceni napredak, ali može tražiti dodatne dokumente od vlade. Tada se rok produžava i sada smo verovatno u tom periodu. Ali što to duže traje, veći je rizik za kredibilitet samog procesa,” ističe Simonida Kačarska.
Karlo Rešler istakao je da finansijska sredstva za šest zemalja jugoistoka Evrope mogu se isplaćivati jedino kada EK utvrdi da je došlo do zaista ozbiljnih i smislenih reformi kako su definisane reformskom agendom.
„Činjenica da se to nije uvek događalo dinamikom kakvom smo želeli govori da je proces ozbiljan i da postoje dovoljno ozbiljni sistemi kontrole na nivou EU“, rekao je Rešler.
Šta Evropska komisija misli o reformama i prvim isplatama biće možda jasnije nakon posete predsednice evropske komisije Ursule fon der Lajen.
Fon der Lajen je regionalnu turneju započela u ponedeljak posetom Albaniji i Podgorici gde će danas učestvovati na konferenciji „Pametan rast, zelena budućnost: ubrzavanje investicija u Crnoj Gori“, najavljeno je iz EK.
Nakon toga Fon der Lajen će se u Sarajevu sastati sa članovima Predsedništva BiH, kao i sa predsednicom Saveta ministara Borjanom Krišto.
Predsednica Evropske komisije u sredu će posetiti i Prištinu gde će se sastati sa predstavnicima institucija.
Posetu Zapadnom Balkanu predsednica EK završiće posetom Severnoj Makedoniji u sredu i sastancima sa predsednicom te zemlje Gordanom Siljanovskom-Davkovom i premijerom Hristijanom Mickoskim i predsednikom Skupštine Afrimom Gašijem.
