Portparol Evropske komisije naveo je da je visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas, više puta izrazila spremnost da bude domaćin sastanka.
„O svakom narednom sastanku blagovremeno ćemo obavestiti javnost“, navedeno je u odgovoru dostavljenom portalu Kallxo.
Saopštenje dolazi nakon konstituisanja novih institucija u Prištini, čime je ponovo otvoreno pitanje nastavka dijaloga sa Beogradom, dok se Srbija priprema za vanredne parlamentarne izbore zakazane za 25. oktobar.
Dijalog Beograda i Prištine vodi se uz posredovanje Evropske unije, a sastanci na visokom nivou imaju za cilj unapređenje procesa normalizacije odnosa između dve strane. Poslednji sastanak kosovskog premijera, Aljbina Kurtija i predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, održan je 14. septembra 2023. godine u Briselu i završen je bez opipljivog napretka.
Kalas je u septembru ove godine, u objavi na društvenoj mreži X, saopštila da se sastala sa Vučićem i Kurtijem i da je sa njima razgovarala o potrebi za napretkom u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.
„Napredak u normalizaciji odnosa i napredovanje na putu ka EU moraju se odvijati uporedo“, navela je Kalas.
Ona je podsetila da su sporazumi postignuti u okviru dijaloga uz posredovanje EU, posebno Ohridski sporazum, obavezujući za obe strane.
„Njihovo sprovođenje nije usluga Briselu, već obaveza prema sopstvenim građanima i regionu koji očekuje normalne odnose“, istakla je Kallas, dodajući da će EU nastaviti da bude nepristrasan posrednik, ali da posredovanje ne može da zameni političku volju u Beogradu i Prištini.
U Izveštaju o napretku za 2025. godinu Evropska komisija ocenila je da su unutrašnje političke prilike i preokupacije obe strane ometale odlučujuće korake u sprovođenju Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa iz 2023. godine i njegovog aneksa za sprovođenje.
Istovremeno, u izveštaju je navedeno da je dijalog nastavljen redovnim sastancima na nivou pregovarača i da se od Beograda i Prištine očekuje ispunjavanje svih obaveza iz sporazuma, kao i ranije postignutih dogovora.
Od Kosova se očekuje formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom (ZSO), dok se od Srbije očekuje da paralelno počne da ispunjava svoje obaveze, uključujući priznavanje dokumenata, simbola i institucija Kosova.
„Sporazum je važeći i pravno obavezujući za strane, a bilo kakve formalnosti, uključujući njegovo usvajanje ili ‘formalizaciju’, ne bi trebalo da ometaju napredak u njegovom sprovođenju. Konstruktivnost strana procenjivaće se isključivo na osnovu njihovih rezultata u sprovođenju“, navodi se u izveštaju.
Evropska komisija upozorila je da normalizacija odnosa i sprovođenje obaveza iz dijaloga ostaju ključni uslovi za evropski put obe strane i da bi, u slučaju izostanka napretka, i Kosovo i Srbija mogli da propuste značajne prilike.
U izveštaju se navodi da su obe strane povremeno preduzimale poteze suprotne obavezama iz dijaloga.
Kada je reč o Kosovu, Komisija je ukazala na policijske operacije protiv struktura i službi koje podržava Srbija na severu, kao i na hapšenje i deportaciju građana Kosova koji su radili za srpske bezbednosne strukture. Takođe je pomenuta izgradnja dva nova mosta u Mitrovici, u blizini glavnog mosta.
„Ovi postupci nisu u skladu sa duhom normalizacije“, navedeno je u izveštaju.
Kada je reč o Srbiji, Evropska komisija je ukazala na njeno lobiranje protiv članstva Kosova u međunarodnim organizacijama, ocenjujući da je to u suprotnosti sa obavezama iz Sporazuma o putu ka normalizaciji.
U izveštaju je posebno istaknuto da proces normalizacije opterećuje nedostatak dovoljnih napora Srbije da obezbedi odgovornost za napad na Kosovsku policiju, koji su naoružani kosovski Srbi izveli 24. septembra 2023. godine u Banjskoj. Taj napad ocenjen je kao najteža eskalacija u prethodnim godinama.
Komisija je navela i da obe strane moraju da poštuju dogovore o zvaničnim posetama, u dobroj veri i bez prethodnih uslova, uz napomenu da tokom izveštajnog perioda gotovo da nije bilo takvih poseta.
Ograničen napredak zabeležen je u sprovođenju Političke deklaracije o nestalim licima, usvojene u maju 2023. godine. U izveštaju je navedeno da je 17. decembra 2024. postignut dogovor o opisu nadležnosti Zajedničke komisije koja treba da bude osnovana u skladu sa tom deklaracijom.
Evropska komisija pozvala je obe strane da izbegavaju politizaciju pitanja nestalih lica i da odmah započnu sprovođenje deklaracije održavanjem prvog sastanka Zajedničke komisije.
„U celini gledano, Kosovo i Srbija učestvovali su u dijalogu, ali moraju da pokažu ozbiljniju i konstruktivniju posvećenost unapređenju procesa normalizacije“, zaključuje se u izveštaju.
