U Pećkoj Patrijaršiji danas je obeležena slava Pokrova Presvete Bogorodice. Liturgiju je služio episkop jenopoljski g. Nikon, uz sasluženje više sveštenoslužitelja srpske pravoslavne crkve, monaha i monahinja i prisustvo više stotina vernika.
Episkop jenopoljski g. Nikon podseća da vera nije samo pitanje „da li veruješ“, već „kako i u koga veruješ“. Kroz veru se izražava čitav život čoveka, njegov odnos prema Bogu i bližnjima, a način na koji praznujemo svete dane pokazuje dubinu i istinitost naše vere.
„Današnji veliki praznik — Pokrov Presvete Bogorodice — ujedno srećna slava sestrinstvu ove svete obitelji na čelu sa prepodobnom igumanijom Haritinom. Učeći i posmatrajući istoriju, uočili smo da ima raznih verovanja od početka sveta do današnjih dan. Verovanja u Boga, verovanja u materijalne stvari, pa čak i, na neki način, neverovanja ni u šta — što opet znači neko verovanje. Svesni smo da se kroz tu veru, na neki način, izražava čitav naš život — i onako kako verujemo, tako sigurno i živimo. Često ljudi postavljaju pitanje: „Da li veruješ?“ — ali je možda to pitanje, u neku ruku, i pogrešno. Jer, pravoslavna Crkva uvek postavlja pitanje: „Kako i u koga veruješ?“ Od te istinite vere zavisi sve — i naš odnos prema Gospodu, a takođe i naš odnos prema bližnjima. Kada posmatramo kako se izražava naša vera, videćemo da je jedno od osnovnih izražavanja i samo praznovanje raznih praznika. Mi imamo, kako bi pesnik rekao, „snaga diva je sabijena u orahu, u ljusku“ — mi imamo simbol naše vere koji pevamo na svakoj liturgiji i on izražava ono što mi jesmo, izražava naš odnos prema Gospodu. Taj odnos i ta vera vide se u praznovanju. Često sveti oci kažu: „Kaži mi kako praznuješ svoje praznike, i ja ću ti reći ko si“, kazao je episkop Nikon.
On podseća da nova crkvena godina započinje praznikom Rođenja Presvete Bogorodice, čime se obeležava početak našeg spasenja. Bogorodica je dar koji je čovečanstvo prinelo Bogu, a ujedno i dar koji je Gospod dao ljudima — večni pokrov svoje ljubavi. Kroz nju vidimo da nije dovoljno samo voleti, već i znati primiti ljubav Božiju sa smirenjem i verom.
„Eto, od prvog septembra po starom kalendaru počinje nova crkvena godina i počinju praznici kojima mi, na neki način, obeležavamo i merimo vreme. Prvi veliki praznik je Rođenje Presvete Bogorodice. I sam taj praznik i njegovo određenje na početku nove godine znak su naše duboke vere i svedočanstvo da znamo da je naše spasenje počelo upravo rođenjem Presvete Bogorodice. Iako je u Prevečnom Savezu Svete Trojice već bilo utvrđeno da će se roditi sam Gospod, u vremenskom okviru tog večnog intervala određeno je da će se morati roditi od žene. U prazniku Božića, u kondaku, pevamo: Svako je nešto dao za dolazak Hrista u svet — zemlja je dala pećinu, mudraci su doneli tamjan, zlato i smirnu, anđeli su pevali. Znači, svako je nešto doneo da pokloni Bogomladencu. A mi, ljudi, dali smo Presvetu Bogorodicu — poklonili smo je tom najznačajnijem događaju u istoriji čovečanstva. Sada se opet zamišljamo i vidimo da je na taj izraz ogromne ljubavi koju je Gospod pokazao prema čoveku, čovek imao odgovor. Imali smo Presvetu Bogorodicu — dali smo je, i po tome se vidi da je svet, bez obzira koliko je duboko pao, ipak zadržao jednu klicu svetlosti i uspeo da rodi tako uzvišeno biće. Taj dar koji smo dali Gospodu, na neki način, postaje dar Presvete Bogorodice nama, jer ona u tom daru postaje zemaljska majka Bogu živom, a u isto vreme i nebeska majka svima nama. Postaje pokrov — večni pokrov ljubavi Božije prema nama. Sam taj izraz i pokazatelj ogromne ljubavi koji je svet pokazao prema dolazećem Hristu uči nas da u ovom svetu nije dovoljno samo voleti, nego treba i ljubav primati. Često čovek voli egoistično, ali ne prima ljubav“, rekao je episkop u svojoj besedi.
Episkop Nikon ističe da je današnjem svetu više nego ikada potreban pokrov Presvete Bogorodice. U vremenu kada muškarci zaboravljaju na žrtvu i ljubav koju Hristos traži, a žene pokušavaju da se odbrane oponašajući taj isti svet, gubi se nežnost, toplina i čistota koju je Bog darovao. Presveta Bogorodica ostaje uzor smirenosti, ljubavi i slobode — put kojim treba da idu i muškarci i žene, tražeći istinsku obnovu kroz veru i blagodat Božiju.
„U današnje vreme nam je sigurno pokrov Presvete Bogorodice preko potreban. Vidimo da ono što je Hristos želeo da ukine — taj, da tako kažem, muški svet, svet koji nije primio reči apostola Pavla: „Muževi, volite svoje žene kao što Hristos zavole Crkvu i dade sebe za nju“ — danas ponovo preovlađuje. Muški svet je otišao na drugu stranu, ne prati reči Hristove i ne daje sebe ni za ovaj svet, ni za svoje bližnje, ni za svoju porodicu. U isto vreme, ženski pol, pokušavajući da se odupre tom muškom svetu, upada u istu obmanu — pokušava da postane ono od čega bi trebalo da se muškarac oslobodi: da vlada i da izgubi ono što je primio samim rođenjem, kao i Presveta Bogorodica — onu nežnost, toplinu i čistotu koju muškarac, na neki način, nema. Ima je, ali ne u toj meri kao žena. Zato nam je u današnjem svetu preko potreban pokrov Presvete Bogorodice, koja jeste izvor te čistote, te ljubavi i te lepote, koju bi danas trebalo da slede i ženski i muški rod. Neka bi Gospod, molitvama Presvete Bogorodice, dao da se svi smirimo i da u svom životu sledimo njenu čistotu, smirenost, a u isto vreme i slobodu“, kazao je episkop jenopoljski Nikon u svojoj besedi u Pećkoj Patrjaršiji pred okupljenim vernicima.
Nakon svečanog bogosluženja i nadahnutog obraćanja episkopa jenopoljskog g. Nikona, u duhu prazničnog zajedništva i blagodarnosti, obavljeno je i lomljenje slavskog kolača. Kolač za narednu godinu uzeli su unuci Bogoljuba Karića, čime je simbolično nastavljena tradicija i zajedništvo u veri, ljubavi i poštovanju prema Presvetoj Bogorodici, zaštitnici i pokrovu celokupnog naroda. Nakon toga usledio je kulturno-umetnički program u izvedbi Kulturno-umetničkog društva „Metohija“ iz Goraždevca, koji je svojim nastupom upotpunio prazničnu radost i uneo duh tradicije i zajedništva.
